Под духовном јурисдикцијом Свештеног Синода
ЦРКВЕ ИСТИНСКИ ПРАВОСЛАВНИХ ХРИШЋАНА ГРЧКЕ (Цркве ИПХ Грчке)
под Његовим Блаженством Архиепископом Атинским и све Грчке г. г.
Калиником

08.11.2013.

Отац Јован Јаков Хозевит
О пороку клеветања, свељубљеног изданка зависти


ПЕЧАТ СВЕТОГА ВАСИЛИЈА ВЕЛИКОГ
Ко год се буде нашао да клевета или да слуша клеветника (не корећи га) нека буде одлучен. Тражећи по књигама лека за мој порок и клеветања, нашао сам овај канон Светога Василија и устрашио сам се. Дакле, постављам га овде као печат за слово које хоћу да напишем о "Заразној болести клеветања". Онога који тајно клевета ближњега својега, тога изгоних, вели Свети пророк Давид у Псалму 100, стих 5.

Клеветање је оговарање брата у његовом одсуству, с циљем да се оцрни, ма било и истинито што се каже (по речи Светога Василија Великог).

Клеветање је безакоње и велика неправда коју чинимо против ближњега.

Божанска заповест казује: Љуби ближњега својега као самога себе! (упор. са Мт 20, 39).

Дакле, ако ми оговарамо свога једноверног брата, можемо ли рећи да љубимо свога ближњег?

Али ће можда неки међу вама тражити да се оправдају казујући: ''Ако кажем што је истина, да ли коме чиним неправду? Тиме ником не отимам ни иметак, ни положај. Кад о коме говорим, немам злу намисао да кога повредим. Напротив, настојим да му будем на ползу, показујући му немоћи и недостатке, с болом у срцу!''.

Отприлике овако настоје да се одбране они који клеветају своју браћу и суседе. Али ево шта нам о овоме казују Свети Оци: Када другима описујеш грехе свога брата, узрокујеш неизрециво велику штету, чак и ако говориш истину, и чак када то чиниш братски, из саосећања, без намере да му што наудиш.

Занјмо увек да обелодањивањем грехова и немоћи свога брата оцрњујемо његову част и добар глас. И по речи Светога Писма: Добар глас је изнад многог богатства (Соломон, Паримије, гл. 22, ст.1).

Ако други нису познавали немоћи оклеветанога, онда се речима клеветника оне износе на видело (обелодањују се), творећи тиме нечествовање брата и саблазан онима који слушају.

А ако су други и раније познавали те грехе или немоћи, тада се кроз језик клеветника оне обнављају у уму осталих, и утврђују се зарад веће убедљивости.

Ет, дакле, како се поткрада братова чесз (која је најдрагоценије благо) и оскврњује се слух многих. Како још можеш рећи да му не наносиш никакву штету клеветањем?

Твоја уста умножише злобу и усне твоје плетијаху лукавства, седео си и клеветао свога брата и против сина своје мајке (која је Света Црква) поставио си саблазан. У дан Суда ћу те изобличити и метнућу пред твоје лице твоје грехе (Пс 49, 19-21).

Лажи говораше сваки суседу своме... Уништиће Господ сва уста лукава и језик велеречиви (Пс. 11, 3-4)

У Посланици Римљанима Свети апостол Павле вели: Немаш изговора, о човече, који год судиш другоме (гл. 2, ст.1).

Свети апостол Јаков, брат Господњи, учи нас говорећи: Не оговарајте један другога, браћо; јер ко оговара брата или осуђује брата својега, оговара закон и осуђује закон (упор. са Јак 4, 11). Свети Јован Златоуст вели: ''Ко осуђује свога суседа прождире тело брата свога!''

Свети Некатарије (митрополит пентапољски) казује: ''Као што убица одузима живот човеку, тако и онај који клевета одузима чест: дакле, обојица су човекоубице''.

А Свети Василије Велики сматра да је достојан одлучења и онај који клевета, и онај који слуша клеветање не корећи клеветника.

Јер Господ у Св. Јеванђељу вели:
Заиста вам кажем: кад учинисте једноме од моје браће, мени учинисте (Мт 25, 40).

Многи од хришћана (и особито женска страна) ни у шта не рачунају порок клеветања, нити настоје да га исповедају. За њих је клеветање повод за разоноду, и ко је вичан клеветању боље је виђен на гозбама и на скуповима.

Милостиви Бог нека нас све избаве такве заразне болести, јер ако боље размислимо, видимо да се кроз порок клеветања ниподаштавају све јеванђелске заповести, и ево због чега наиме:

Заповест хришћанске љубави садржи у себи остале заповести божанске; јер је Сам Господ рекао: О овим двема заповестима виси сав Закон и Пророци (Мт 22, 40). И ове две заповести јесу заповести љубави према Богу и према ближњем. А ко клевета очигледно је да нема братске љубави.

Како може рећи да љуби свога ближњег, када он оговара и чини неправду своме брату лажним клеветањем?

Зашто да не осуђујемо један другога, него се више о томе старајте да не постављате брату спотицање или саблазан (вели Свети апостол Павле у Посланици Римљанима 14,13).

Ако се онај који је јуче згрешио, данас покајао и исправио пред Богом, какав ли ћемо онда одговор дати на суду за нечествовање и саблазан коју проузрокујемо клеветањем невинога (јер пред Богом је невин свако ко се покајао).

Ако Свети Василије Велики наређује да се одлучи особа која клевета, као и она која се наслађује клеветањем (не прекоревајући клеветника), из тога можемо схватити какву велику осуду себи стичу они што оцрњују служитеље Цркве и монахе, који су поклонили живот Богу! Такви падају под одлучење стотинама пута, а да и не примете.

Ако не буду настојали да траже опроштај и разрешење од клирика које су оцрнили, њихово спасење је у великој опасности.

Јер откуд знају да их оклеветани архијереј или свештеник не ставља под забрану?

Због тога треба да имамо велико стражење да не клеветамо освећене и Богу посвећене кроз монашки чин, јер ја сам познавао људе који су имали дар клеветања, особито против свештених лица, и најзад су достигли да буду плен непријатеља. Дошли су до тако великог слепила, да су изгубили ум, а неки су се одрекли и свете Вере.

Ето који су плодови клеветања у овом животу, и Бог зна каква их осуда очекује тамо; чега нека нас Благи Бог све избави.

Амин.

Ина сведочења Светога Јована Лествичника о клеветању

Клеветање спада у породицу зависти и рађа се из помињања по злу и из мржње.

Танана је то болест, која хара свуда, и није баш проникнута, због тога се тешко лечи. Управо као пијавица црпе снагу братске љубави, затим исцрплјује душу и убија је.

Труде се демони на сваки начин да нас баце у грехе. А када виде да не успевају да нас сурвају у велике грехе, уче нас навици клеветања. Овом навиком ниподаштава се највећа заповест из светога Јеванђеља, и то заповест хришћанске љубави.

Љубите једни друге, као што ја вас љубим! (упор. са Јн 13, 34) – вели Господ у светом Јеванђељу – Сваки који мрзи брата својега јесте говекоубица! (упор. са 1. Јн 3, 15).

Дакле, Свети Јован Лествичник казује да, као што гордост сама може да нам погуби душу, тако и клеветање само може да нас лиши спасења. Имамо за то пример фарисеја из светога Јеванђеља који је, оговарајући цариника (пред Богом) пао под осуду.

Такође нам Свети Јован Лествичник казује да ниједан од верника који се уистину покаје не посрће у грех клеветања. Јер ко види своје грехе нема времена нити смелости да прати туђе; док вични описивању туђих немоћи никада не достиже самопознање.

Ко год жели да пронађе лакши пут ка спасењу, нека слуша речи Господа Који вели: Не судите и неће вам се судити! (упор.са Јн 7,1).

А који клевета, ако жели да зна каква га награда очекује, нека чује глас Јеванђеља које казује:
Каквим судом судите, онаквим ће вам се судити! (Мт 7, 2).

Извор: Свети Јован Јаков Хозевит: У рају срца, Образ светачки, Београд, 2003.
Блог делује у саставу парохије св. Саве у Београду. У изради је званична страница Цркве ИПХ Србије. До њеног коначног постављања, блог ће вршити и функцију обавештавања свих верника Цркве ИПХ Србије. Након постављања званичне странице, блог ће наставити да делује само као средство информисања парохије у Београду.

Ово је тренутно једина страница Цркве ИПХ Србије, која делује са благословом управљајућег Архијереја. Црква се ограђује од свих страница и група на друштвеним мрежама које се користе Њеним именом или се на било који начин повезују са Њом.

Садржај текстова објављених на блогу представљају ставове самих аутора а не морају нужно представљати и званичан став саме Цркве ИПХ Србије, односно Синода ИПХ Грчке. Званичан став Синода садржан је само у званичним документима самога Синода Цркве ИПХ Грчке.