Свети Серафим Саровски: Циљ хришћанског живота
<<<Претходна страна – 8. страна
Ето,
баћушка, ваше Богољубије, какве неизречене радости удостоји нас Господ Бог
данас!... Ето шта значи бити у пуноћи Духа Светога, о којој свети Макарије
Египатски пише: "Ја сам био у пуноћи
Духа Светога"... Том пунотом Духа Светога испунио је сада Господ и
нас, убоге... Ну, сад изгледа ваше Богољубије, да се нема шта више питати каквим
начином људи бивају у благодати Духа Светога. Да ли ћете се и ви сећати садашњега
јављења неисказане милости Божије, која нас је посетила?
- Не
знам баћушка, рекох ја, да ли ће ме Господ удостојити, да се занавек сећам тако
живо и јевствено (јасно) ове милости Божије, како је сада осећам.
- А ја
мислим, одговори ми о. Серафим, да ће вам Господ помоћи, да занавек задржите ово у вашој памети; иначе се благост Његова не би тако магновено
приклонила к смиреној молитви мојој, и не би пожурила тако брзо да послуша
убогог Серафима; тим пре што ово није дано само свету, тако да би ви, утврдивши
се у делу Божијем, могли и другима користити. Што се пак тиче тога, баћушка, што
сам ја монах а ви човексветски човек, то не мари ништа: Бог тражи праву веру у
Њега и Сина Његовог Јединородног. За ово се и даје обилно свише (одозго)
благодат Духа Светога. Господ иште срце, испуњено љубављу према Богу и ближњему
– срце је престо, на коме Он воли да седи, и на коме се Он јавља у пуноћи Своје
небесне славе. "Сине, дај ми срце
своје", говори Он, "а све
остало Сам ћу ти дати", јер у срцу човечјем може се сместити Царство Божије. Господ заповеда Својим
ученицима: "Иштите пре свега Царство
Божије, и правду његову, и во ће вам се додати, јер, зна ваш Отац небесни да
вам је све то потребно"(Матеј 6,32-33). Не укорава нас Господ Бог за
то што се користимо земаљским благама, јер и Сам говори, да у положају нашег
живота на земљи ми све то потребујемо,
тј. све оно што успокојава наш људски
живот и што чини лакшим и удобнијим пут наш ка небесној отаџбини. Ослањајући се
на ове речи, свети апостол Петар је рекао, да, по његовом мишљењу, нема ничега
бољег у свету од благочашћа (побожности) сједињеног са благостањем. И света
Црква моли се за ово, да би ово било нам даровано Господом Богом. И, мада су скроби
(болови), несреће и разнолике невоље нераздвојене од нашег животс на земљи, ипак
Господ Бог није хтео, и неће, да ми будемо и једино у скробама (жалостима) и
напастима, због чега нам заповеда кроз апостоле да "носимо бремена један другога и тако испунимо закон Христов".
(Гал. 6,2). Господ Исус лично даје нам заповест, да љубимо друг друга, да би,
тешећи се узајамном љубављу, олакшали себи прискорбни (жалосни) и тесни пут
нашега хода ка небесној отаџбини. Због чега је Он и сишао к нам с небеса, ако
не због тога, да би, примивши на се наше убожјаштво, нас обогатио богатством
Своје доброте и Својих неизречених шчедрота (милосрђа)? Гле, Он је дошао не
зато, да би Њему други служили, но да сам Он другима послужи, и да да душу
Своју за спасење многих. Творите тако и ви, ваше Богољубије; па како сте се
јавно уверили у показану милост Божију, причајте о томе свакоме ко жели
спасења. "Жетве је много, говори
Господ, посленика је мало!"(Матеј 9,37). Ево, и нас је Господ Бог извео на дело и дао
нам дарове Своје благодати, да би жњели класове спасења наших ближњих, да би
премноги били кроз нас приведени у Царство Божије, те да би ми тако принели Њему плодове, "овај тридесет, овај шездесет а овај сто". Но треба да
чувамо себе, баћушка, да не будемо осуђени с оним злим и лењивим слугом, који
је закопао свој таланат у земљу, и треба нам се старати да подржавамо оне добре
и верне слуге Господње, који су принели своме Господару - један, место два -
четири, други место пет - десет таланата. Не треба ни најмање сумњати у
милосрђе Господа Бога; погледајте сами, ваше Богољубије, и видите, како се збише
на нама речи Господње, речене кроз
Пророка: "Ја нисам Бог издалека но
Бог Који је близу, и код уста твојих је спасење твоје". (Јер. 23,23). Ја,
убоги, нисам још био успео ни прекрстити се, само сам тек у срцу своме пожелео
да вас Господ удостоји видети Његову благостињу у свој пуноћи њеној, а оно,
гле, Он је без одлагања изволео пожурити, да на делу испуни моју жељу. Говорим
ја ово не ради самовеличања и не с намером, да би вама показао значајност моју ,
и навео на вас завист, нити пак ради тога, да би ви умовали, тобож, како сам ја
монах а ви мирјанин. Не, ваше Богољубије, не! "Господ је близу свих оних који Га призивају у истини, и не гледа
на лица, јер Отац љуби Сина и све даје у Руке Његове!", само да би ми
љубили Њега, Оца нашег небеског, истински, синовски. Господ слуша подједнако и
монаха и мирјанина, простога хришћанина, само ако су оба православни, и ако оба
љубе Бога из дубине душе своје; и још ако оба имају веру у Њега макар колико зрно горушичино – оба могу горе (планине)покретати.
"Један покреће хиљаду, а двојица
безброј њих". Сам Господ рекао
је: "Све је могуће ономе који
верује",(Марко 9,23), а баћушка свети апостол Павле велегласно усклицава:
"Све могу у Христу Који ми моћ
даје". (Флп. 4,13). Још дивније говори Господ наш Исус Христос о
верујућим у Њега: " Ко верује у
Мене, дела која ја творим и он ће творити, и већа ће од ових творити, јер ја
идем Оцу Своме (Јован 14,12)... И Ја
ћу умолити Њега за вас, да радост ваша буде испуњена. До сад не искасте
ништа у име моје; иштитеи добићете"... (Матеј 16,24).
И тако,
ваше Богољубије, све што просите у Господа Бога - све ћете примити, само ако би
то било на славу Божију или на корист
ближњег, јер и корист ближњег Бог рачуна у Своју славу, због чега и говори: "Све што учинисте једноме од ових
малих, Мени учинисте". Зато немојте имати ни најмање сумње као Господ
Бог неће испунити ваша прошења, само и једино нека су она упућена или на славу
Божију или на корист и назидање ближњих. Па чак ако би нешто било потребно и за
вашу сопствену нужду или корист или успех, чак и то ће вам све Господ Бог
изволети послати исто тако брзо и благопослушно, но само ако би вам за то била крајња нужда и неопходност. Јер, љуби Господ
оне који Њега љубе; добар је Господ према свима; милује Он и дарива и оне који
не призивају име Његово; милост се Његова огледа у свима делима Његовим; вољу оних који Га се боје извршава и молитву
њихову услишава и сваки савет њихов испуњава - испуниће Господ сва мољења твоја.
Бојте се само једнога, ваше Богољубије - да не просите од Господа оно у чему
немате крајње нужде. Неће вам Господ отказати ништа због ваше православне вере
у Христа Спаситеља јер „ Господ
неће предати жезла праведника на коцку грешницима и вољу слуге Свога Давида
неизоставно ће извршити, и то без одлагања, али ће тражити одговор од њега
зашто Га је он тревожио (узнемиравао) без особите нужде и просио од Њега оно,
без чега је могао удобно бити.
Ето
тако, ваше Богољубије, све сам вам сада казао и на делу показао; све што су
Господ и Божија Матер, кроз мене, убогога Серафима, благоизволели вам казати и
показати. Идите, дакле, с миром. Господ и Божија Матер да буду с вама свагда
сада и навек у векове векова. Амин.
Идите с миром!
За све
време ове беседе, од самога почетка, како је лице о. Серафима просијало, то
виђење није престајало; и све, с почетка разговора до краја, он ми је говорио
налазећи се у једном истом положају. Неисказано блистање светлости, које је
зрачило из њега, гледао сам ја лично, својим сопственим очима. Све ово готов сам
и заклетвом потврдити...
Овде се завршује рукопис Мотовилова.
<<<Претходна страна – 8. страна
