Свети Серафим Саровски: Циљ хришћанског живота
<<< Претходна страна
– 6. страна – Следећа страна >>>
VI
Још морам ја, убоги Серафим, објаснити, Ваше Богољубије,
у чему је разлика измећу дејства Духа Светога, који се свештенотајно усељава у
срца верујућих у Господа Бога и Спаситеља нашег Исуса Христа, и дејства таме
греховне по упуту и ражарењу демонском, лоповском. Дух Божији опомиње нас на
речи Господа нашег Исуса Христа, и дејствује заједно с Њим, увек истоветно, радујући
срца наша и управљајући стопе наше на путу миран; а дух лукави, бесовски,
мудрује супротно Христу, и дејства су његова у нама бунтовна, стропотна и испуњена
телесном похоти, похоти очију и гордошћу
житејском.
"Заиста,
заиста вам кажем: Који верује у мене има живот вечни“ (Јован 6,47) –
ко има благодат Светога Духа као праву веру у Христа, ако би по немоћи човечјој
и умро душевно од ма каквога греха, неће умрети занавек, но биће васкрснут
благодаћу Господа нашег Исуса Христа, Који узима грехе света и даром дарује благодат преобилну. Баш за ову
благодат, јављену свему свету и роду нашем човечјем кроз Богочовека, и речено
је у Јеванћељу: "У Њему беше Живот и
Живот беше Светлост људима!" (Јован 1,4), и додано: "И Светлост светли у тами и тама је не
обузе ".(Јован 1,5). Ово значи, да благодат Духа Светога, дарована при
крштењу у име Оца и Сина и Светога Духа, без обзира на грехопадења човечја, без обзира на таму около душе наше,
светли се ипак, у срцу кроз заслуге Христовие,као искона, божанствена и
најдрагоценија Светлост. Ова Светлост Христова, при непокајаност грешника,
говори к Оцу: Ава, Оче! (Рим. 8,15)
не гњеви се до краја на непокајаност ову! А доцније, при обраћању грешника на
пут покајања, потпуно изглађује трагове учињених преступљења, и поново одева
бившег преступника одећом нетрулежном, изатканом од благодати Духа Светога, о
задобијању које као о циљу хришћанског живота ја и говорим толико време вашем Богољубију.
Још ћу да вам говорим, да би ви још јасније појмили шта треба разумети под благодаћу Божјом, како исту распознати, и у чему се нарочито пројављује њено дејство у људима, њоме просвећеним. Благодат Духа Светога је Светлост што просвећује човека. О томе говори цело Свето Писмо. Тако је, богоотац Давид рекао: "Жижак ногама мојим и свјетлост стазама мојим Твој је Закон и да Закон Твој за наук немам, погинуо бих у клонућу своме!" То јест: благодат Духа Светога, изражена у закону речима заповести Господњих, јесте светилник мој и светлост моја. И ако та благодат Духа Светога, Коју ја тако пажљиво и задобијем, и седам пута на дан поучавајући се судовима Правде Твоје - ако та благодат не би просвећивала мене у тами брига, скопчаних са великим звањем мога царског чина, то одакле бих ја могао узети ма и једну искру светлости, да бих осветлио ход свој по путу живота, потамњеном злобом непријатеља мојих? И у самој ствари Господ је неретко пројављивао пред многим сведоцима дејство благодати Духа Светога на оним људима, које је ОН освећивао и просвећивао величанственим наитијем (силасцима) Својим. Сетите се Мојсеја после беседе његове с Богом на гори Синајској. Људи нису могли погледати у њега, - толико је сијао оннеобичном светлошћу, која је окруживала лице његово! Он је, чак, био принуђен био да се јавља пред народом не другачије него под покривалом (на лицу). Сетите се Преображења Господњег на гори Тавору. Велика светлост била је обујмила Њега, и хаљине Његове посташе блештаве као снег (Матеј 17,2)... и ученици Његови од страха падоше ничице (Матеј 17,5). А кад су се Мојсеј и Илија јавили уза Њ у истој тој светлости, то да би се скрило сијање светлости Божанствене благодати, која је заслепљивала очи ученика, појави се облак и заклони их (Матеј 17,5), вели се. Ето таквим начином јавља се благодат Свесветога Духа у неисказаној светлости на свима онима, којима Бог јавља њено дејство.
VII
- Али
на који начин - упитах ја баћушку о. Серафима, - могу ја сазнати да се находим у благодати Духа
Светога?
- То
је, ваше Богољубије, врло просто! одговори он мени.Због тога и говори Господ да
је све просто за оне који прибављају
разум. А сва наша несрећа је у томе што сами ми не иштемо тога Божанственог
разума, који се не горди, јер није од овога света. Тај разум, испуњен љубављу
према Богу и ближњему, сазиђује (изграђује) свакога човека на његово спасење.
За тај разум је Господ рекао: "Бог
хоће да се сви спасу и да дођу до разума истине". А поводом недостатка
тога разума Он је рекао Својим Апостолима: "Зар
сте безразумни и зар нисте читали Писмо, и причу ову зар не разумете?... "
И опет говори се у Јеванђељу о том
разуму у вези с апостолима „Тада им (Господ) отвори ум да разумеју
Писма". Находећи се у томе разуму и Апостоли су свагда видели да ли
Дух Божији пребива на њима или не, па видећи пребивање Духа Божијег у њима, и будући
прожети Њиме, они су тврдили да је дело њихово свето и потпуно угодно Господу
Богу. Тиме се и објашњава зашто су они у својим посланицама писали :"Угодно би Светоме Духу и
нама..." (Д. ап. 15,28) и само на томе основу они су предлагали своје
посланице као истину непролазну, на корист свима вернима. Тако су Свети апостоли
опипљиво сазнавали у себи присуство Духа Божијега... Ето, дакле, ваше богољубије,
видите ли како је то просто?
Ја
одговорих:
- Ипак,
ја не појимам, како ја могу тврдо бити уверен, да сам ја у Духу Божијем? Како ја могу сам у себи распознати Његово истинско јављење?
На то баћушка о. Серафим одговори:
- Ја
сам већ рекао, ваше Богољубије, како је то врло просто, и подробно сам вам
испричао како људи бивају у Духу Божијем и како треба разумети Његово јављење у
нама... Шта вам је баћушка, још потребно?
-
Потребно ми је - рекох ја - да то добро схватим!...
Тада ме
о. Серафим ухвати врло чврсто за рамена и рече ми:
- Ми смо оба сад, баћушка, у Духу Божјем, и ја
и ти... Зашто не погледаш у мене?
На то
ја одговорих:
- Не
могу, баћушка, да вас гледам, зато што из ваших очију севају муње. Ваше лице
постало је светлије од сунца, а моје се очи ломе од бола.
О.
Серафим рече:
- Не
страшите се, ваше Богољубије, и ви сте сами сада постали светли, као и ја. И ви
сте сад у пуноћи Духа Божијега, иначе вам не би било могуће ни мене видети
таквим.
И
приклони к мени своју главу, па тихо на ухо рече ми:
-
Благодарите Господа Бога за неизречену милост Његову према вама. Ви сте видели
да се ја још нисам био ни прекрстио, него се само мислено у срцу моме помолио
Господу Богу и унутра у себи изрекао: Господе, удостој га да јасно види и
телесним очима силазак Духа Твојега, којим Ти удостојаваш слуге Своје онда када
Ти благоволиш јавити се у светлости славе Твоје! И, гле, баћушка, Господ је
магновено испунио смирену молбу убогог Серафима!... Како, дакле, да Му обојица
не благодаримо, обојица нас, за овај Његов неизречени дар? Ни великим пустињацима,
баћушка, Господ Бог не јавља тако милост Своју увек. Оваква благодат Божија
благоизволела је утешити скрушено срце ваше као чедољубива мајка, и то по
ходјајству (заузимању) саме Богоматере...
Зашто, баћушка, не погледате мене у очи? Погледајте просто, не бојте се -
Господ је с нама!
<<< Претходна страна – 6. страна – Следећа страна >>>
