Свети Серафим Саровски: Циљ хришћанског живота
<<< Претходна страна – 5. страна – Следећа страна >>>
<<< Претходна страна – 5. страна – Следећа страна >>>
Ипак, то не значи да у свету уопште није било
Духа Божијега, него да Његово присуство није било тако пуномерно као у Адаму,
или у нама православним хришћанима; појављивало се оно пак и споља, и знаци
тога присуства Духа Божијега у свету
били су познати роду човечјем. Тако, на пример, Адаму после пада, а заједно с
њим и Еви, биле су откривене многе тајне, које су се односиле на будуће спасење
рода човечијег. Чак и Каину, без обзира на његову безбожност и његов преступ,
био је лако разумљив благодатни глас Божији, и ако карајући, када је Бог са
њиме разговарао. Ноје је беседио с Богом. Авраам виде Бога, и дан Његов, и
зарадова се. Благодат Светога Духа, дејствујући споља, показивала је свој траг и у свима старозаветним
пророцима и светитељима израиљским. Код Јевреја су доцније биле заведене
нарочите пророчке школе, где се учило
распознавати знаци Божији или ангелских јављања, и разликовати дејства Духа
Светога од обичних јављања, која се дешавају у природи неблагодатног земаљског
живота. Симеон Богопримац, родитељи Богородичини Јоаким и Ана и друге безбројне
слуге Божије стално су били удостојавани разноврсних Божанских јављања, гласова
и откривења, који су се потврћивали очевидним чудесним догаћајима.
Тако се, дакле, ваше Богољубије, и у
јеврејском народу, свештеном и богоугодном, и међу незнабошцима, без познавања Бога, ипак се сачувало знање о Богу, баћушка.
Сачувало се јасно и разумно поимање како Господ Бог Дух Свети дејствује у човеку, и по каквим је спољашњим и унутарњим
опажајима могуће уверити се да то
дејствује Господ Бог Дух Свети а не демонска обмана. И тако је то било све од
пада Адамова до доласка у свет Господа нашег Исуса Христа у телу .
Без
овог опажајног поимања дејства Духа Светога, ваше Богољубије, које се вазда
одржавало у роду човечијем, људи не би никако имали могућности да тачно познаду
у Христу Сина Човечијег и Спаситеља Кога је Бог обећао Адаму и Еви, који је
имао сатрти главу змије.
Када је
Господ наш, Исус Христос, изволео
свршити све дело спасења, тада је Он, по Своме васкрсењу, духнуо на апостоле,
обновивши дах живота утраћени (изгубљени) Адамом, и даровао им исту ту адамовску благодат Свесветога Духа Божијега. Но,
то није све. Гле, Он им је говорио да је за њих боље да Он иде к Оцу, јер ако Он
не иде, то Дух Божији неће доћи у свет; ако пак Он, Христос, иде ка Оцу, то ће
га Он послати у свет, и Он, Утешитељ,
научиће и њих и све следбенике њихове свакој истини, и напоменуће им све што им
је Он рекао, док је још био у свету. Овим је већ била Христом обећана благодат на благодат (Јован 1,16). И,
заиста, у дан Педесетнице Он им је торжествено (победоносно) ниспослао Духа
Светога у даху бурном ветра, у виду
огњених језика, који су сишли на сваког од њих и ушли у њих, и напунили их
силом огњеподобне Божанствене благодати, росоносно дишућеј и радостотворно дејствујућеј
у душама свих причесника Њеној сили и дејству. И та иста огњедухновена (огњем
дишућа) благодат Духа Светога даје се свима нама, Христовим вернима, у тајни
светога Крштења и свештено запечаћује миропомазањем по најглавнијим местима
нашега тела, како је то указано светом Црквом као вековечном чуварком те
благодати. Говори се: "Печат дара
Духа Светога". А на што ми, баћушка, ваше Богољубије, ми убоги
стављамо своје печате, ако не на сасуде, у којима се чува нека наша
драгоценост? А шта на свету може бити и више и драгоценије од дарова Духа Светога, послатих нам свише у тајни
крштења? Јер, та благодат при крштењу тако је велика, тако неопходна, тако живоносна
за човека, да се не одузима чак ни од човека јеретика до саме смрти његове, тј.
до рока, означеног свише по Промислу Божијем ради доживотне пробе човека на
земљи - за шта је способан, и шта је у стању да учини у томе Богом дарованом размаку
времена уз помоћ силе благодати дароване му с неба. И кад ми никад не би
грешили после нашега крштења, ми би занавек остали свети и непорочни угодници
Божији, и сачувани од сваке скверне тела и духа. Но, баш у томе и јесте несрећа
што ми, преуспевајући (напредујући) у узрасту (годинама живота), не напредујемо
у благодати и разуму Божијем, као што је у том преуспевао Господ наш Христос
Исус, него напротив - развраћајући се малопомало, ми се лишавамо благодати
Свесветога Духа Божјега и постајемо у различној мери грешни и многогрешни људи.
Но, када се неко, будући побуђен на то Премудрошћу Божјом, која иште наше
спасење, реши се ради ње (ове Божје премудрости) утрењеваи (јутрењује) к Богу и
бдити ради обретења (достизања) вечнога свога спасења, тада такав, послушан глас
(те премудрости), мора прибећи истинитом кајању за све грехе своје, кајању и
творењу добродетељи противположних (супротних) учињеним гресима, а кроз
добродетељи Христа ради и к задобијању Духа Светога, који дејствује унутра у
нама, и унутра у нама устројава Царство Божије.
Не говори забадава Реч Божија: "Царство је Божије унутра у вама (Лука
17,21) и с напором се узима и само
подвижници га задобијају"(Матеј 11,12). То јест: они људи који, без
обзира на узе греховне, што их везују тако да им својим насиљем и побуђивањем
на нове грехе не допуштају прићи к Њему, Спаситељу нашем, са савршеним
покајањем, да би са Њим пострадали, презиру јачину тих греховних уза, и усиљавају
се да их раскину - такви људи јављају се потом пред лице Божје бељи од снега,
убељени благодаћу Његовом.
"Дођите" , говори Господ, "Ако
греси ваши буду као скерлет, убелићу их као снег". (Исаија 1,18)
Тако је негда и свети тајновидац Јован
Богослов видео овакве људе у хаљинама белим, тј. у хаљинама оправдања, са палмовим гранчицама у рукама (Откр.7,9),
као знамење победе, и певали су они Богу дивну песму (Откр.19,1)Алилуја. Красоту песмопоја њихових нико на
свету не могаше подражавати. За њих је Ангел Божији рекао: "Ово су они који дођоше из невоље
велике, и опраше хаљине своје и убелише их у Крви Јагњетовој",(Откр.7,14)
тј. опраше их страдањима и убелише их причешћем Пречистих и Животворних Тајни
Тела и Крви Агнеца, Непорочног и Пречистог Христа, закланог Његовом сопственом
вољом за спасење света пре свију векова, Који
свагда и до данас трпи заклање и раздељује се /вернима/, а остаје нимало
нетрошив, који нам даје вечно и неоскудно спасење наше на путу живота
вечнога ради благопријатног одговора на Страшном Суду Његовом. Своју Пречисту
Крв и Тело, Христос нам даје и као најскупоценију и сваки ум превасходећу
замену за плод са Дрвета Живота. Тога плода хтео је лишити наш род човечји
непријатељ људски, деница, ниспавши с неба. Мада је непријатељ ђаво најпре прелестио
Еву, па је са овом пао и Адам, ипак је Господ даровао нама не само Искупитеља у
Сину Дјеве Који је смрћу уништио смрт, но нам је Он дао у Жени, Приснодјеви, Богородици Марији
Ходатаицу (заступницу) пред Сином Својим и Богом нашим. Ова је сатрла у Самој Себи
и сатире (и сада) главу змијину у своме роду човечјем. Она је непостидна и
непобедна Заступница чак и најочајнијих грешника. Баш због тога се Божија Мајка
и назива "Бич за демоне",
пошто демон нема моћи да погуби човека, само ако човек не одступи од
прибегавања к Мајци Божијој за помоћ.
<<< Претходна страна
– 5. страна – Следећа страна >>>
