Парохија св. Саве у Београду

Свети Серафим Саровски: Циљ хришћанског живота

<<< Претходна страна – 4. страна – Следећа страна >>>

V

- Баћушка - рекох ја - ви волите непрестано да говорите о задобијању благодати Духа Светога, као о циљу хришћанског живота; но како и где ја могу њу видети? Добра дела су видљива, а зар Дух Свети може бити видљив? Како ја, дакле, могу знати, да ли је Он са мном или не?

- У садашње време - одговори старац, због наше безмало свеопште хладноће према светој вери у Господа нашег Исуса Христа, због непажње наше према дејствима Његовог Божанског Промисла за нас, и због заборава општења човека  са Богом, ми смо дотле дошли да смо, може се рећи, готово сасвим сеудаљили од истинског хришћанског живота. Нама сада изгледају непојамне (чудновате) речи Светога Писма, када Дух Божији говори кроз уста Мојсеја: "И виде Адам Господа где ходи по рају". Или кад читамо у апостола Павла: "Иђасмо у Ахају и Дух Божији иђаше с нама; окренусмо се у Македонију, а Дух Божији иђаше с нама." И на другим местима Светога Писма више пута говори се о јављању Бога људима.

Али неки говоре: "Та места су непојамна (несхватљива). Зар су збиља људи могли тако очевидно видети Бога?" Ништа, пак, ту нема непојамног. То непојимање произашло је од тога што смо се ми удаљили од простоте првобитног  хришћанског сазнања и под изговором просвећености, запали у такву таму незнања, да нам се већ чини непостижно то што су древни људи до толике мере јасно разумевали, да им појам о јављању Бога људима није изгледао чудноватим ни у обичним разговорима. Тако је праведни Јов, када су га пријатељи укоревали због тога што тобоже хули на Бога, овима одговорио: "Како би то могло бити када ја осећам дихање Сведржитеља у ноздрвама својим?" То јест: Како бих ја могао хулити на Бога, када Дух Свети са мном пребива? Када бих ја хулио на Бога, то би Дух Свети одступио од мене, а ја, гле, и дихање Његово осећам у ноздрвама мојим. Тачно у том смислу говори се и за Аврама и за Јакова да су они видели Господа и беседили са Њим, а Јаков чак и борио се са Њим. Мојсеј је видео Бога, и сав народ с њим, када се он удостојио примити од Бога таблице Закона на гори Синају. Стуб облачни и огњени, што ништа друго није до јавна благодат Духа Светога, служили су путовођама народу Божијем у пустињи. Нису људи видели Бога и благодат Његовог Духа Светога у сну, нити у маштанији, нити у вансебности растројеног уображења, него истинито и на јави. Ми смо постали већ врло непажљиви у делу нашега спасења, откуда и долази да ми и многе друге речи Светога Писма не узимамо у ономе смислу, у коме би требало. А то је све зато, што ми не тражимо благодати Божје, нити јој допуштамо  по гордости ума нашег  да се усели у душе наше. Зато и немамо истинске просвећености од Господа, која се шаље у срца људи, у сва срца гладна и жедна правде Божије. Ево, на пример, када се у Библији каже "дуну Бог дах животни у лице Адаму првозданоме, којег саздаде од праха земаљског" - многи тумаче као да то значи да до тога тренутка није било у Адаму душе и духа човечијег, но да је било тобож  само тело, створено од праха земнога у оном саставу, како то баћушка апостол Павле потврђује: "Да буде свесавршен ваш дух, душа и тело, за долазак Господа нашега Исуса Христа". Сва три ова дела нашега бића, дакле, била су створена од праха земнога, тако да Адам није створен мртвим но дејствујућим животним бићем, слично осталим на земљи живећим и о/душе/вљеним Божијим творењима. Али, ево у чему је моћ човекова: да Господ Бог после није дахнуо у лице његово овај дах живота, тј. благодат Господа Бога Духа Светога, који од Оца исходи и у Сину почива и ради Сина у свет се шаље, то Адам, ма како да је он био саздан као савршен и превасходан над осталим Божијим створењима, као круна створења на земљи, остао би, ипак, без Духа Светога унутра у себи, који га узводи до богоподобног достојанства, и био би као и сва остала створења. Јер, мада би имао тело, и душу и дух, не би имао унутра у себи Духа Светога. Када је пак Господ Бог дунуо у лице Адаму дах живота, тада је тек, према речима Мојсејевим, "Адам постао душа жива", (I Мојс. 2,7), тј. савршено подобна Богу, и као и Он, бесмртна на веки веков.

Створени Адам није подлежао утицају ниједне створене стихије, и то у таквој мери да га вода није топила, ни огањ жегао, нити га је земља могла прогутати својим провалијама, нити га је ваздух могао повредити ма каквим својим дејством. Све је било покорно њему као љубимцу Божијем и као цару и владатељу твари. И све се умиљавало око њега, као најсавршеније крунеБожијег творења. Од онога даха животнога, удахнутога у лицеАдамово из творческих (свестварајућих) уста Светворца и Сведржитеља Бога, Адам се био толико испунио мудрошћу, да никада од самог почетка  није било нити ће икада бити на земљи човека премудријег и многознанственијег од њега. Кад  је Господ заповедио њему, да нарече име свакој твари, он је свакој твари дао такво назвање, какво потпуно означава сва качества  (квалитете) те твари, сву силу и сва својства, која су јој од Бога дарована при њеном стварању. Па баш кроз тај дар натприродне Божије благодати, који му је дат дахом животним, Адам је могао видети и разумети Господа ходећег у Рају; могао је да схватити  речи Његове; могао је појмити беседу светих Ангела, као и језик свих зверова, птица, пузећих животиња и свега живећег на земљи, све што је сада сакривено за нас, пале и грешне, а што је све било јасно за Адама до његовог пада. Такву исту мудрост, и силу, и свемоћ, и сва остала добра и света својства даровао је Господ Бог и Еви, коју је створио не од праха земнога него од ребра Адамова у Едему сладости, у Рају, засађеном Њиме посред земље. А да би они могли лако и заувек одржавати у себи та бесмртна, благодатна и савршена својства онога даха животнога, Бог је посадио посред Раја Дрво Живота, у чијим се плодовима садржала сва битност и пуноћа дарова тога Божанскога даха.  Да нису Адам и Ева згрешили, то би и они и сво њихово потомство могли једењем од плодова Дрвета Живота вечно подржавати у себи животворну Силу Божије благодати, бесмртну младост, вечну пуноћу моћи и телаи душе и духа, и непрестану настаривост бесконачно  бесмртног и преблаженог свога стања, што је све чак и уображењу нашем непојамно у садашње време.

 Но када су они једењем од  Дрвета Познања добра и зла - превремено и противно заповести Божијој - сазнали разлику међу добром и злом, и подвргли себе свим невољама, које су следовале преступљењу заповести Божије, тада су се лишили тога неоцењивогдара  благодати Духа Божијег, тако да до самога доласка у свет Богочовека Исуса Христа Дух Божији "не беше у свету, јер Исус још не беше прослављен." (Јован 7,39).

<<< Претходна страна – 4. страна – Следећа страна >>>