Свети Серафим Саровски: Циљ хришћанског живота
<<< Претходна страна – 3. страна – Следећа страна >>>
О какво је велико сажаљење Божје због наше
беде, т.ј. због наше непажљивости наспрам Његовог старања за нас, кад сам Бог
говори: „Ево, стојим пред вратима и
куцам!“... разумевајући под вратима ток нашег живота, још незатворени нашом
смрћу. О, како бих ја желео, ваше Богољубије, да ви будете кроз овај живот
свагда у Духу Божијем! „У чему вас
затекнем, у томе ћу вам судити“, говори Господ. О тешко, тешко нама, ако
нас Он затече оптерећене бригама и печалима животним, јер ко ће отрпети гњев
Његов, и против лица гњева Његовог ко ће се одржати! Ето зашто је речено: „Бдите и молите се да не уђете у напаст...“
(Матеј 26,41), т.ј. да се не лишите Духа Божијега, јер бдење и молитва доносе
нам благодат Његову. Наравно, свака добродетељ, ради Христа, даје благодат Духа
Светога, но више од свих даје молитва, зато што је она такорећи свагда у нашим
рукама, као оруђе за задобијање благодати Духа. Захтело би се вама, на пример,
ићи у цркву, но или цркве нема, или је
служба свршена; заххтело би вам се дати просјаку, но или нема просјака, или
немате шта дати; захтело би вам се девичанство сачувати, но нема се снаге то
испунити или због вашег састава или због сплеткашких напора ђаволских, којима
ви не можете противстати због немоћи
човјечје; захтело би вам се и какву било другу добродетељ ради Христа извршити,
но такође или нема се снаге или тешко увребати случај. А то се већ никако не
односи на молитву: за њу се пружа могућност свагда и свакоме, и богатом, и
сиромашном, и знаменитом, и простом, и силном, и слабом, и здравом, и болесном,
и праведном, и грешном. Како је велика моћ молитве чак и грешног човека, када се узноси из све душе, цените по
следећем примеру из Светог Предања.
Гле, ви, ваше Богољубије, изволите сматрати за
велику срећу разговарати са убогим Серафимом, уверени, да ни он није лишен
благодати Господње. А шта да речем о самом Господу, препуном Праизвору сваке
благостиње, и небескне и земне?! А, међутим, кроз молитву ми се
удостојавамо разговарати са самим Њим,
Свеблагим и Животворним Богом и Спасом нашим. Но, и ту, опет- треба се молити само до онога тренутка док Бог Дух
Свети не сиђе на нас у Њему знаној мери Своје небесне благодати. А када Он
благоволи да нас посети, тада треба престати с молитвом. Јер, зашто се Њему и молити тада "Дођи
и усели се у нас и очисти нас од сваке нечистоте и спаси, Благи, душе наше",
кад је Он већ дошао к нама, који Му се надамо и призивамо Име Његово истински,
тј. с намером да Га сусретнемо, са смиреношћу и
љубављу, унутра у одајама душа наших, гладних и жедних Његовог доласка?
Ја ћу то објаснити вашем Богољубију примером. Рецимо, ви мене позовете к себи у
госте, и ја по позиву вашем дођем к вама и хоћу да поразговарам с вама.
Међутим, ви продужујете мене позивати:
'Милости просим, изволите к мени!' Ја бих по невољи морао рећи: 'Шта је то с
њим? да није с ума сишао? Ја му дошао, а он ме продужује позивати!' Тако је то
и са Господом Богом Духом Светим. Зато је и речено: "Испразните се и разумејте да сам Ја Бог! Усправићу се међу
народима, усправићу се на земљи", тј. јављам се и јављаћу се свакоме
ко у Мене верује и Мене призива, и разговараћу с њим као што сам некада
разговарао са Адамом у Рају, и са Авраамом и Јаковом и другим слугама Мојим, с
Мојсијем, Јовом и њима сличним. Многи тумаче да се то испражњење односи само на
светске послове, тј. да се при молитвеном разговору с Богом треба испразнити од
светских послова. Но, ја ћу вам рећи по Богу да је не само нужно при молитви
испразнити се од њих, него чак и од
молитве, у часу када, по свемоћној сили вере и молитве, Господ Бог Дух
Свети саизволи да нас посети и да дође к нама у пуноћи неисказане Своје
благости. Немирна је душа и у немиру се находи када молитву врши: но при
нашествију (наиласку) Духа Светога треба да стоји у потпуном тиховању
(безмолвију), и слуша јасно и разумно све речи живота вечнога, које Он тада
жели да јој објави.Уз то још треба бити
у потпуној трезвености и душе и духа, и у целомудреној чистоти тела.
Тако је било код брда Хорива, када је Израиљцима било речено да се, пре јављања
Бога на Синају, три дана не дотичу жена, јер је Бог наш " Огањ који прождире све нечисто", те не може нико са
оскврњеним телом и духом ступити у општење с Њим.
IV
- Ну, а
како бива, баћушка, с другим добродетељима Христа ради, у погледу задобијања
благодати Духа Светога? Ви мени изволите
само о молитви говорити?
-
Задобијајте благодат Духа Светога и свим
другим добродетељима (врлинама и добрим делима) Христа ради. Тргујте њима
духовно, тргујте оним добродетељима које вам највећи добитак духовни доносе.
Сабирајте "капитал" благодатног обиља Божије благости, слажите га у
вечни Божији заложно дом (штедионицу), где се прима нематеријални интерес
(камата), и то не по четири или по шест на сто, но по сто на једну рубљу духовну, и чак и неибројени број пута више од
тога. На пример, доноси ли вам више благодати Божије молитва и, то бдите и
молите се; доноси ли вам пост много Духа
Божијега, то постите; доноси ли више милостиња, онда милостињу творите. И тако
расуђујте о свакој добродетељи, коју творите Христа ради.
И тако,
ја бих желео, ваше Богољубије, да би ви сами задобили овај пеобилни праизвор
благодати Божије, и да би увек
расуђивали о себи: да ли се у Духу Божијем налазите или не: па ако се
нађете у Духу Божијем, то нека је благословен Бог! Нема се због чега туговати,
макар овога часа пошли на Страшни суд Христов. Јер "у чему вас затекнем, у томе ћу Вам судити". Ако, пак, у
Духу Божијем не стојите, треба сазнати зашто и због чега је Господ Бог Дух
Свети изволео оставити нас, па поново Га тражити и молити и не одустајати све
дотле докле се тражени Господ Бог Дух Свети
не нађе и поново не буде с нама Својом благодаћу. А на душмане наше , који
нас удаљавају од Њега, треба тако нападати,
докле им се и прах не расеје, као што је
рекао пророк Давид: "Вијам душмане
своје и стижем их, и не враћам се док их не истребим. Обарам их и они не могу
устати, падају под ноге моје."
Тако је то, баћушка! Тако, дакле, и изволите
трговати духовном добродетељи. Раздајите благодатне дарове Духа Светога
потребитима, по примеру запаљене свеће, која и сама светли горећи земаљским
огњем, и не умањујући свог сопственог огња, пали друге свеће, да би на другим
местима светлеле свима. Па, када је тако у погледу земаљскога огња, шта да
кажемо о благодатном огњу Свесветога Духа Божјега?! Јер, на пример, богатство
земаљско се смањује од раздавања, а богатство небесне Божије благодати што се више раздаје то се више умножава у
онога ко га раздаје! Тако је и сам Господ казао Самарјанки: "Свако ко пије од ове воде (са извора),
опет ће ожеднети, а ко пије од воде коју ћу му ја дати неће ожеднети довека,
него воа коју ћу му дати постаће у њему извор воде која тече у живот
вечни!" (Јован 4,13-14)
