Протојереј Василије Николајевић
Може
ли се св. крштење у нужди обавити без воде или би воду могло заменити што
друго?
У
погледу овога питања, учење православне цркве кратко је и јасно. Одговор на
106. питање I дела Православног Исповедања каже, да неопходну припадлежност за
тајну св. крштења саставља чиста, природна вода. Ово исто потврђују и речи у
16. чланку „Посланице источних патријараха о православној вери“, које гласе: „Что
касаетсѧ до вещества таинства крещениѧ имъ не можетъ
бити никакаѧ другаѧ жидкость, кромѣ чистой воды“. Према томе без воде не
може бити обављено правилно крштење. А пошто ни у символичким књигама
православне цркве нема спомена о каквој другој материји, која би могла воду
заменити, сљеди, да ништа друго осим воде, не може бити употребљено као
материја за св. крштење.
Покрај
свега онога јаснога учења православне цркве у овоме питању, постоји ипак код
неких мњење, да у случају нужде може воду и што друго заменити. Ова су мњења
морала свакако прећи к нама са запада. Код схоластичких богослова истицало се
ово исто питање, па као што су ти богослови богати били у стварању новштинâ уопће, тако ни у овоме
нису узмакли, него решавајући на свој особити начин и ово као и свако
казуистичко питање, исказали су мњење, да у нужди воду може заменити: Земља, песак, лукшија, чорба (месна или
рибља), варени мед и мирисава вода. Овом схоластичком учењу о
замени воде следили су многи у западној цркви, премда опћом нормом ово учење
није ни тамо никада постало (Concil. Tridentini sess. VII. C. 2.). Кад се
јавило протестанство, поједини протестански богослови усвојише мњење
схоластика, признавајући, да осим онога, што су схоластици примили, у нужди
може воду заменити још: вино, пиво, млеко
и свака друга течност.
Од
схоластичких дакле богослова и од протестаната морала су прећи та мњења к нама
у једном или другом облику, те не испитујући извора њиових и не подвргавајући
их анализу упоредо са учењем православне цркве, истичу се ето и код нас сумње и
нагађања, да ли би могло у нужди што друго заменити воду при св. крштењу. И ово
је сигурно дало повода питању које нам је стављено.
Признавајући
погрешним сва мњења, сходно учењу православне цркве, на стављено питање
одговарамо: у св. крштењу вода је
неопходно нужна, нити се она може ичим другим заменити, и досљедно без чисте
воде природне, не може се крштење правилно обавити.
Извор: протојереј Василије Николајевић,
парох иришки, објављено у Истина,
1886. стр. 159. а према Практични свештеник, 1. и 2. свеска, Нови
Сад, 1907 .
