Свети Јован
Златоуст
О демонима
О томе да грех
потиче од лакомислености а добродетељ од ревности, и да ономе ко пази, штету не
могу да нанесу ни зли људи ни сам ђаво; још о Адаму и Јову.
Недавно смо вашој љубави беседили о ђаволу, док су други у то време седели
у позоришту и гледали ђавољи празник. Они су слушали блудне песме, а ви сте
пазили на духовне поуке. Они су кушали ђавоље гадости док сте ви уживали у
духовном миру. Ко их је на то подстакао? Ко је овце одвојио од свештеног стада?
Није ли и њих обмануо ђаво? Како то да вас није обмануо? Ви и они сте једнаки
људи, разуме се - по природи. И ви и они имате исту душу, исте природне
потребе. Како то да онда нисте исти и у делима? Тако, што немамо исту вољу и ви
и они - зато су они обманути, а ви нисте. Ово говорим, опет, не да бих правдао
ђавола, него да бих вас ослободио од грехова. Зао је ђаво, то и ја прихватам,
али он је зао за себе, а не за нас, само ако смо пажљиви. То је особина греха:
он је погубан само за оне који га чине. Добродетељ наравно није таква: она може
да донесе корист не само онима који је упражњавају него и ближњима. Не бих ли
те уверио да је онај ко је зао - зао само за себе, док је добар - добар и за
друге, нудим ти сведочанство из Прича. Сине, ако зао будеш, сам ћеш потрпети
зла; ако будеш. мудар, себи ћеш бити мудар и простодушноме (Пр С. 9,12).
Они су преварени у позориштима, а ви нисте: то је најважнији опитни доказ,
то је јасно сведочанство и неспоран аргумент за тврдњу да у свему одлучује
воља. Овим доказом се послужи и ти. Кад видиш да човек живи порочно и чини
сваки грех, а при том се жали на Промисао Божији и говори даје тобоже Он предао
нашу природу неизбежном удесу и судбини, као и гневној власти демона, кад видиш
да тај човек у свему скида кривицу са себе и сваљује је на Творца и
Промислитеља васељене, онда му загради уста, али не речима него делом, тако што
ћеш му показати човека истог као и он који живи у добродетељима и како
доликује. Нису неопходне многе речи, складан поредак доказа, логично
закључивање; доказ је у делима. Реци му: и ти си слуга и он је слуга; и ти си
човек и он је човек; у истом свету живиш, под истим небом, храниш се истом
храном: како онда ти живиш порочно а он у добродетељима? Бог је злима зато и
допустио да се помешају са добрима, и није дао злима једну земљу, а добре
сместио у другу васељену, него је помешао једне са другима како би људима
пружио велику корист. Добри још више показују своју славу онда када се налазе
међу онима који их спутавају да живе праведно и који их вуку према греху, а
ипак се чврсто држе добродетељи. Јер треба и подвајања да буду међу вама, да се
покажу који су постојани међу вама (1. Кор. 11,19).
Дакле, Бог је злима зато и допустио да буду међу добрима, да би добро јаче
засијало. Видиш ли каква је корист? Уосталом корист није од злих, него од
одважности добрих. И Ноју се дивимо не само зато што је био праведник и што је
био савршен, него и зато што је усред тог развраћеног и грешног народа сачувао
добродетељи (врлине), онда кад пред собом није имао пример за њих, када су га
сви вукли ка пороку а он је у свему ишао насупрот њима. Зато није речено
једноставно: Ноје беше човек праведан и безазлен, него је додато: свога века
(Пост. 6,9). И дрвеће постаје снажније када га њишу ветрови са супротних
страна. Зли такође имају користи од општења са добрима, јер их се стиде,
црвене, неугодно им је, и, чак иако не оставе грех, у крајњој линији, чине га
скривено. А то што они зло више не чине безобзирно није мала ствар - живот
других људи "олакшава" њихову порочност. Слушај шта каже зли о
праведнику: тешко нам је и да га видимо (Прем. 2,15). Није безначајан ни
почетак исправљања, када присуство праведника мучи зле; они то не би ни
говорили да их лик праведника није приморао на то. А мучење и подстицање
савести услед присуства праведника представљаће за њих велику препреку да зло
чине бестидно. Видиш ли колико је користи добрима од злих и злима од добрих?
Зато их Бог није одвојио него је пустио да се мешају међу собом.
2. Исто морамо да кажемо и за ђавола. И њега је (Бог) оставио овде зато да
би теби дао снагу, да би подвижник задобио већу славу, да би борба била
важнија. Дакле, када неко буде питао: зашто је Бог оставио ђавола? овако му
одговори: будне и пажљиве ђаво не само да никако не може да повреди, него им
још доноси и корист, мада не својом вољом, будући да је она зла, него због
одважности тих људи, јер они се његовим злом користе како треба. И са Јовом се
(ђаво) није борио зато да би га учинио још славнијим, већ - да би га оборио: он
је зао по своме хтењу и намери; ипак, никако не може да повреди праведника,
напротив, овај ће од борбе добити још већу корист - као што смо већ доказали:
демон ће показати своју злобу, а праведник своју одважност. Али, рећи ћеш, он
многе и обара? По њиховој слабости, а не својом снагом. И то су многи већ
доказали. Дакле, исправи своју вољу и никада ни од кога нећеш претрпети штету,
напротив, добићеш још и највећу корист, не само од добрих него и од злих. Зато
је, како сам раније већ рекао, Бог и допустио људима да буду заједно, а
нарочито добри са злима, да би они и ове привлачили својој добродетељи. Слушај
шта Христос каже ученицима: Царство небеско је као квасац који узме жена и
мешне у три копање брашна док не ускисне (Мт. 13,33). Праведници имају силу
квасца, тј. да зле чине истим онаквим какви су они сами. Праведника је као и
квасца мало, али та малобројност не штети тесту, напротив, и са мало квасца све
се тесто укисели (1. Кор. 5,6). Управо тако и сила праведника није у њиховом
броју, него у благодати Духа Светога. Апостола је било дванаест - видиш ли како
је мало квасца? Цела васељена била је у неверовању - видиш ли како је много
теста? Али њих дванаест обратило је целу васељену. Квасац и тесто једнаке су
природе, али не и једнаких својстава: зато је зле Бог оставио међу
праведницима, да би они, будући да су исте природе као и праведници, постали
овима једнаки и по хтењу (примером до покајања, прим. прир).
Памтите то, заграђујте уста лењима, слабима, небрижљивима, онима који се
склањају пред напорима које захтевају добродетељи, онима који криве заједничког
Владику. Не додајте други, још тежи грех. Није тако опасно - грешити, као што
је опасно - после греха кривити Господа. Потруди се да пронађеш кривца за грех
и видећеш да то није нико други до ти који си и починио грех. За све је
потребна добра воља: ово сам вам доказао не голим умовањем, него на примерима
нама сличних слугу који су живели у овом свету. Овим доказима користи се и ти;
јер тако ће и нама да суди заједнички Владика. Прихватите ову врсту доказа и
нико неће бити у стању да вас оспори. Ако неко блудничи, покажите му другога
који живи целомудрено. Ако неко зеленаши и отима туђе, покажи му онога ко даје
милостињу. Ако се неко предао зависти и мржњи, покажи му онога које слободан од
ових страсти. Ако је неко гневан, покажи му онога ко уме да се савлада. Треба
не само прибегавати древним повестима него и узимати савремене примере, јер и
сада, по благодати Божијој, постоје подвизи који нису мањи од пређашњих. Ако
неко не верује Светом Писму и сматра га лажним, ако не верује да је Јов био
такав (каквим је представљен), покажи му другог човека који животом подражава
овог праведника. Тако ће Господ и нама да суди: Он ће поставити слуге са другим
таквим слугама и донети пресуду не по Своме суду, да не би неко опет стао да
говори као онај слуга који је добио таланат и уз њега вратио оптужбу:
Господару, знао сам да си тврд човек (Мт. 25,24). Требало би да уздише због
тога што није удвостручио таланат, а он је починио још тежи грех, додавши својој
немарности и клевету на господара. Шта заправо он каже? Знао сам да си тврд.
Несрећниче и бедниче, незахвални и немарни! Требало је да окривиш себе због
лењости и тако донекле умањиш свој пређашњи грех, а ти си томе додао још и
оптуживање Господара; тако си, уместо таланта, удвостручио грех.
