Њу безбожници
ретко помињу из страха да је не учине још познатијом. Само понекад у совјетској
штампи појави се саопштење о суђењу неком од њених чланова. Но, о њој говоре
приручници за оне који раде на ширењу атеизма у Совјетском Савезу. Основна
сведочанства о тој тајној Цркви, званој Истинита Православна Црква, налазе се у
приручнику под називом „Речник атеисте“, издатом у Москви 1964. године.
Без отворених
храмова, на тајним сабрањима налик на она из древних времена хришћанства, ови
исповедници вере савршавају своје молитве остајући невидљиви за спољњи свет.
Управо су они истински представници Руске Православне Цркве, а сва њихова
величина свету ће постати позната тек после пада комунистичке власти.
Из тог
разлога, иако су представници Московске Патријаршије учествовали у одлучивању
на прошлогодишњем Свеправославном Саветовању у Женеви, ми сматрамо да су све
одлуке тог Саветовања, а посебно она о органском чланству Православне Цркве у
Светском Савету Цркава - усвојене без учешћа Руске Православне Цркве. Ова Црква
је присиљена да ћути, а ми, њени слободни представници, тугујемо због
прихватања такве одлуке. Ми смо категорички против ове одлуке, јер је она
противна самој природи Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве.
Отров јереси
није толико опасан када њена проповед долази само извана. Много је опаснији
отров који постепено, у све већим и већим дозама, уносе у организам они који би
по своме положају требало да буду не тровачи, него духовни лекари.
Зар ће
православни епископат остати равнодушан према тој опасности? Неће ли бити одвећ касно
да заштитимо наше словесне овце онда када вуци већ стану да их прождиру пред
очима пастира, у самом тору?
Зар се не
види да је већ подигнут Божански мач (Мт. 10,34) који дели оне који су верни
исконском исповедању Цркве од оних који ће се, по речима Патријарха Атинагоре у
његовом поздравном говору на Скупштини у Упсали, трудити око образовања „новог
курса у екуменистичком покрету“, ради остварења „опште хришћанске обнове и
јединства“ на путевима реформације и равнодушности према истини?
Ми смо горе,
како ми се чини, већ довољно јасно показали да поменуто јединство није јединство у
чистоти истине Православља, него у смеси белог и црног, добра и зла, истине и
заблуде.
Ми смо раније
већ изразили протест због неправославних екуменистичких наступа Патријарха
Атинагоре и Архиепископа Јакова, у писмима која су била широко разаслата
епископима у разним земљама. Добили смо са неколико страна изјаве сагласности
са нама.
Сада је дошло
време када протест треба да иде гласније и шире, да би дејство отрова било
заустављено док још није стекао такву снагу, какву су у своје време имале
древне јереси аријанства, несторијанства или евтихијанства, које су потресле
тело Цркве тако, да је изгледало да јерес може прогутати Православље.
Обраћамо се
свим Преосвећеним Епископима Православне Цркве, молећи их да изуче предмет наше
посланице и устану у заштиту чистоте Православне Вере. Усрдно молимо такође и
њихове молитве за Руску Православну Цркву која страда од безбожника, да би
Господ скратио дане њеног испитивања и ниспослао јој слободу и мир.
14/27. јула 1969. године
Извор: Анђео филаделфијске цркве, Светогорска православна
мисија у Србији – Световознесењски манастир Есфигмен, стр. 68-86
