Под духовном јурисдикцијом Свештеног Синода
ЦРКВЕ ИСТИНСКИ ПРАВОСЛАВНИХ ХРИШЋАНА ГРЧКЕ (Цркве ИПХ Грчке)
под Његовим Блаженством Архиепископом Атинским и све Грчке г. г.
Калиником

13.02.2013.

Побожном клиру и народу богочуване
Цркве И.П.Х. Србије

У Атини, 28. фебруара 2012.

Побожном клиру и народу богочуване Цркве И.П.Х. Србије под привременом духовном јурисдикцијом мене најмањег.

„Добро завјештање сачувај
Духом Светим,
Који обитава у нама“
 (2. Тим. 1,14)

Љубљена моја чеда, обраћам вам се овом мојом Окружном посланицом  (=Енцикликом) у покушају да вас ободрим да сачувате многоцено благо  јеванђелског учења од замки које могу да употребе разни изазивачи  саблазни злоупотребљавајући информатику и јавна телекомуникациона  средства обавештавања.

Последњих година је у светској заједници  развој технологије био брз у свим областима. Један такав облик развоја  постоји и у начину комуникације међу људима у виду информатичке науке.  Нажалост, поред доброга које је проузроковао овај развој, постоји и  штета коју чине мрачне силе и њихова оруђа његовом злоупотребом.

Једна таква појава присутна је и у црквеним круговима, где различита  лица покретана лукавством у наручју Цркве употребљавају технологију са  циљем да износе мрачна осећања која проузрокује ђаво у њиховим срцима.  Као што каже свети Јован Златоуст: „Добро није добро, ако не бива на  добар начин“.

Та лица, скривена иза своје анонимности, коју им пружа  савремена технологија, систематски стварају дезинформације у црквеним  круговима, са циљем да привуку најслабије у замке које постављају  клеветама и разним осуђивањима (оговарањима) против чланова наше Цркве –  клирика и лаика. Због тога треба да избегавамо сваки додир са овим  лицима који живе неуредно као што нам заповеда апостол народа  [=незнабожаца] Павле: „Заповиједамо вам пак, браћо, у име Господа нашега  Исуса Христа, да се клоните од свакога брата који живи неуредно, а не  по предању које примише од нас“ (2. Сол. 3,6).

Поставља се питање –  зар поред злоупотребе информационе технологије и средстава јавног  информисања (СЈИ) и штете коју проузрокују не може да постоји корисна и  добра њихова употреба?

Одговарамо да у данашњој епохи, у којој  владају СЈИ, она могу да представљају корисна мисионарска оруђа. Али то  може да буде под условом да употреба електронског амвона  буде разумна и  пажљива, као што је и употреба стварног црквеног амвона.

Црква  И.П.Х. Србије, Која је последњих петнаест година чинила покушај да  информише прости народ о издаји и напредовању Патријаршије у свејереси  екуменизма, прошла је још једну велику искушење са одвајањем поједине  браће. Од тада је под руководством канонског вођства И.П.Х Србије  предузет покушај обнављања њених снага. У оквиру овог покушаја, и у циљу  да сачува Њену христоимену пуноту од нових искушења која могу да  проузрокују због непажње и незрелости различита лица, одлучило је да се  успостави правила понашања (=етике), с једне стране за употребу  информатике у животу Цркви, са циљем да се употребљава само као помоћно  мисионарско средство у Њеном делу, а са друге за јавну употребу СЈИ.

Као јавна употреба СЈИ сматра се преношење информације већем броју од  пет (5) пријемника. У овој категорији налазе се одржавани од стране  клирика и лаика интернет странице, блогови, странице (налози) на јавним  друштвним мрежама (Фејсбук итд.), слање електронских порука већем броју  пријемника (више од 5), слање СМС порука већем броју пријемника (више од  5), као и изјаве на телевизијским и радио станицама и у новинама.

1. Не дозвољава се без благослова епископа ни клирицима, ни лаицима да  дају изјаве у име Цркве. „Онај који чини нешто без знања епископа, служи  ђаволу“ (св. Игњатије Богоносац).

2. Не дозвољава се клирицима да  јавно расправљају о политичким питањима, као и да буду чланови  политичких организација, узимајући на тај начин став за или против било  које политичке личности.

3. Не дозвољава се клирицима и лаицима да у  име Цркве подржавају било који политички став, политичку личност и да  својим поступцима и деловањем буду узрочници да се Црква поистовећује са  било којом политичком организацијом или идеологијом. Из тог разлога, не  дозвољава се да истичу обележја политичких организација, странака и  идеологија у храмовима, као и у току богослужења и на црквеним  скуповима.

4. Сваки члан Цркве може да има одређени политички став  (наравно, ако тај став не противречи учењу Цркве) искључиво и једино као  своје лично мишљење. Подразумева се да својим понашањем неће да ствара  утисак да је његово мишљење став Цркве: „Подајте, дакле, ћесарево  ћесару, и Богу божије“ (Мт. 22,21).

5. Једино са благословом  епископа клирици могу да коментаришу одређене поступке и речи политичара  само са црквене тачке гледишта. То, међутим, треба да буде богословски  утемељено (=документовано), а не преузимање већ објављених политичких  гледишта других или коментарисање таквих чланака са других страница.

6. Због чувања приватности чланова Цркве није дозвољено објављивање  личних података, фотографија, видео снимака и магнетофонских снимака  чланова Цркве. Такође и фотографија, видео снимака и магнетофонскх  снимака са богослужења и из унутрашњег живота Цркве.

7. У Цркви  постоји јасно одређени начин како треба да решавамо несугласице и  проблеме који могу да се створе. Несугласице, недоумице и проблеми  решавају се увек у сагласности са утврђеним канонским поретком и  Предањем Цркве. Према речи апостола Павла: „Усуђује ли се неко од вас,  имајући жалбу на другога, да се суди код неправедних, а не код светих?  Не знате ли да ће свети судити свијету? А ако ћете ви судити свијету,  зар сте недостојни пресуђивања о ситницама? Не знате ли да ћемо анђелима  судити, а камоли у стварима овога свијета? А ви кад имате суђења за  ствари овога свијета, узимате за судије оне који у Цркви не значе ништа.  На срамоту вама говорим. Зар нема међу вама ни једнога мудра који ће  моћи пресудити међу браћом својом? Него се брат са братом суди, и то код  невјерних! И то вам је већ сасвим на срамоту што имате парнице међу  собом. Зашто радије не претрпите неправду? Зашто радије не поднесете  штету? Него ви чините неправду и наносите штету, и то браћи! Или не  знате да неправедници неће наследити Царства Божијега?“ 1. Кор. 6, 1–9).

Према томе, ако се код неког клирика или лаика створи било какав  проблем са другим клириком или лаиком, треба да покуша да га реше  међусобно, а не да га преноси у СЈИ. Ако не могу да реше проблем  међусобно, нека затраже помоћ епископа.

Исто важи и за парохе, који  проблеме треба да решавају уз помоћ својих епископа (или Свештеног  Синода ако не могу да их реше само са епископом) и не треба да их  преносе у СЈИ.

Ако неки члан у једној породици има неки проблем са  неким другим њеним чланом, покушавају да га реше сви чланови породице у  породичном окружењу и не износе га изван куће, а нарочито не у СЈИ. „Ако  ли ти згрјеши брат твој, иди покарај га НАСАМО“ (Мт. 19,15).

Ако  неки клирик или лаик има озбиљне догматске, канонске или моралне оптужбе  против неког другог клирика или лаика, дужан је да о томе ТАЈНО  обавести једино свога епископа и никог другог, да не би саблажњавао  верне и да не би дао повода за напад на Цркву Њеним непријатељима.  Проблеме који се стварају решава епископ, а у случају немогућности  епископа, Свештени Синод и они су ти који ће да одлуче да ли треба да се  објави нешто у СЈИ.

Онај који и поред претходних забрана буде  преносио оптужбе и клевете у СЈИ против клирика и лаика, независно од  тога да ли су утемељене или не, биће подвргнут канонским епитимијама.

Црква је увек испуњавала заповест Господњу да треба да научи и да крсти  све људе и да рашири Јеванђеље по читавом свету. Због тог разлога Она  је увек имала мисионарски (=апостолски) карактер, али ниједно  мисионарско деловање не треба да буде самовољно и без поретка. За свако  мисионарско деловање увек је био потребан благослов епископа области и,  ако је то било немогуће, тада је био неопходан благослов духовног оца.  Први Апостоли (=миосионари), Ученици Господњи, били су послани на  миосионарско дело од Њега: „Идите, дакле, и научите све народе крстећи  их у име Оца и Сина и Светога Духа“ (Мт. 28,19). Нарочито треба да се  нагласи да је мисионарство дар Светога Духа и из тог разлога једино  човек очишћен од страсти и грехова и обновљен Духом Светим може успешно  да чини ово дело, тј. да гради у Православљу, а да не проузрокује још  већу штету својим понашањем. Мисионарство не може да чини човек који се  још налази у свезама (оковима) својих страсти, јер заједно са чистом  светлошћу Истине зрачи и таму својих страсти.

Сви чланови Цркве  треба увек да имају пред очима да су позвани да увек пружају добро  сведочанство, да представљају пример за оне који се налазе изван Цркве и  да не буду повод да се хули на Име Христово. „Ви сте свјетлост  свијету... тако да се свијетли свјетлост ваша пред људима, да виде ваша  добра дјела и прославе Оца вашега који је на небесима“ (Мт. 5,14–16).  Због тога треба да делују сагласно своме позиву и својим даровима: „Јесу  ли сви апостоли? Јесу ли сви пророци? Јесу ли сви учитељи? Јесу ли сви  чудотворци?“ (1. Кор. 12,29) да би њихово понашање послужило добром  сведочанству и да не буду повод за саблазан.

Свако неучтиво,  непримерено и грубо понашање, коју прати вика, презир и сарказам нема  никаквог места у устима верних истинки православних хришћана: „Свака  горчина и гњев и љутина и вика и хула са сваком злобом, нека су далеко  од вас“ (Еф. 4,31), јер може да веома наштети угледу Цркве и Православљу  у очима оних који се налазе изван Ње. Слично томе, „никаква рђава ријеч  да не излази из уста ваших, него само добра за изграђивање онога што је  потребно, да донесе благодат онима који слушају“ (Еф. 4,29).

Ванредни поступци у историји Цркве које су дозвољавали себи свети људи,  који су деловали под надахнућем и руководством Светога Духа (нпр. шамар  светога Николе Арију итд.) и које је у такве околности поставио Промисао  Божији, НЕ представљају пример за људе који још увек нису просвећени  деловањем Светога Духа и још нису очишћени покајањем.

Једина  одговорна и надлежна за догматско и морално васпитање пастве је ЈЕДИНО  Православна Црква. Након свега тога и да се не би нашла у непријатном  положају да наложи епитимије онима који су непослушни према Њеном  материнском гласу, позива верна Њена духовна чеда да се покоре са  ревношћу свему горе наведеном.

Желећи добар и успешан завршетак Велике Четрдесетнице

Усрдни пред Господом молитвеник за све вас

АРХИЕПИСКОП
+Атински и све Јеладе КАЛИНИК

Извор: www.ecclesiagoc.gr
Блог делује у саставу парохије св. Саве у Београду. У изради је званична страница Цркве ИПХ Србије. До њеног коначног постављања, блог ће вршити и функцију обавештавања свих верника Цркве ИПХ Србије. Након постављања званичне странице, блог ће наставити да делује само као средство информисања парохије у Београду.

Ово је тренутно једина страница Цркве ИПХ Србије, која делује са благословом управљајућег Архијереја. Црква се ограђује од свих страница и група на друштвеним мрежама које се користе Њеним именом или се на било који начин повезују са Њом.

Садржај текстова објављених на блогу представљају ставове самих аутора а не морају нужно представљати и званичан став саме Цркве ИПХ Србије, односно Синода ИПХ Грчке. Званичан став Синода садржан је само у званичним документима самога Синода Цркве ИПХ Грчке.