Владика Николај Велимировић
О близини судије
Гле, судија стоји пред вратима (Јаков 5,
9).
За један дан, брате, можеш задобити сву
вечност. И за један дан, брате, можеш изгубити сву вечност. Дате су ти хиљаде
дана на земљи, да се определиш за своје сопствено вечно спасење или за своју
сопствену вечну пропаст. Но блажен по сто пута онај дан, у који се покајеш од
свих својих нечистих дела, нечистих речи и нечистих мисли, и обратиш Богу с
вапајем за милост! Тај дан вредеће ти више од хиљаде других дана.
Какав је тај блажени дан? То је дан
самоосуде. Кад тај дан сване, човек, који је дотле осуђивао цео свет, погледа и
наједанпут види себе као највећу мрљу на овом Божјем свету. И застиди се од
Бога, и застиди се од сваког човека, и застиди се од сваке твари Божје у свету.
И стид га почне пећи као огањ. И он онда признаје и исповеда: ваистину, ја сам
највећа мрља на овом Божјем свету! ваистину, сви су људи бољи од мене?
ваистину, све су твари чистије од мене! црњи сам од огорелог угарка, а ја сам
досад мислио да сам бео! ружнији сам од жабе, а ја сам досад мислио да сам леп
као ангел! Господе, Господе, Господе, смилуј се мени грешнику, и опери ме од
кала греховнога, да колико-толико почнем личити на Твоје творење!
Не чекај, брате, не чекај да тај блажени
дан покајања сам дође! Ти сам ухвати чврсто први дан који ти долази у сусрет и
реци: ти си тај мој блажени дан којим ћу купити вечни живот! Не чекај, брате,
не чекај, јер гле: судија стоји пред вратима! Тај судија је Господ Живи, који
те је и створио и сва твоја безакоња до сада видео и избројао. За дан за два
може те Он повући на суд где нећеш имати ни речи оправдања. Граби дан! Граби
дан за покајање! Граби дан док тебе није смрт уграбила! Гле, судија стоји пред
вратима!
О Господе страшни и праведни, продужи
грешнику дане док се не покаје. Теби слава и хвала вавек. Амин.
Извор: Владика Николај Велимировић: Беседа за 25.
мај, „Охридски пролог“, Ниш, 1928.
