ТОМОС
Свете Цркве Христове,
која држи свето крштење дано од Бога
и осуђује разна крштења вршена од јеретика.
Од многих средстава кроз која се ми спасавамо,
спојених узводећим степенима у једно, и повезаних истим циљем, прво је свето
крштење предано од Бога светим Апостолима. Оно је такво, да без њега сва друга
немају дејство (јер, ако се неко не роди водом и духом, каже Он, не може ући у
Царство Небеско). Било је потребно и заиста неопходно да се установи рођење
различито од првог рођења, које доводи човека у овај смртни живот,
тајанственији начин – који нити почиње нити се завршава у покварености – кроз
који би нама било могуће да следимо Извршиоца нашег спасења, Исуса Христа. Јер
вода и крстионица постају мајчина утроба, и оно што је од ње рођено постаје
њеним дететом, као што Златоусти говори. И Дух који се уздиже над водом врши
дејство Бога који обликује заметак. И као што се Господ, након полагања у гроб,
после три дана вратио у живот, тако и верни, покривени водом уместо земљом,
троструким погружењем оличавају на себи благодат тридневног васкрсења. Свесвети
Дух, осењујући воду, освећује је да би тело било преосвећено видљивом водом и
да би душа могла да прими освећење од невидљивог Духа. Јер, као што вода у
котлу прима топлоту ватре, тако се и вода у крстионици енергијом Духа претвара
у Божанску силу која очишћава и удостојава усиновљења оне који се овако
крштавају. Али, они који се крштавају на другачији начин (кропљењем и поливањем
– нап. прир.), уместо да примају очишћење и усиновљење, показују се нечисти и
синови таме.
Ево већ три године се поставља питање могућности
примања јеретика који приступају нама, тј. њиховог крштења које се врши
супротно Предању светих Апостола и Божанских Отаца, и супротно обичају и
пропису Саборне и Апостолске Цркве. Божијом милошћу однеговани у Православној
Цркви и држећи се канона светих Апостола и Божанских Отаца, знајући једино нашу
Цркву као Једну, Свету, Саборну и Апостолску, ми прихватамо само њене Свете
Тајне и због тога само њено Божанско крштење. А Свете Тајне јеретика, које су
изум покварених људи, нису вршене онако како је Свети Дух наредио светим
Апостолима и као што их Црква Христова до данас врши. Тако, знајући их као
стране и туђе целом апостолском Предању, ми их се гнушамо заједничком одлуком.
Стога, оне који долазе к нама, ми примамо као обесвећене и некрштене следећи
заповести нашег Господа Исуса Христа Који је рекао ученицима: Крстите их у име Оца и Сина и Светога Духа,
као и светих и божанских Апостола који наређује да се они који приступају крсте
са три погружења и појављења (из
воде), и да свако погружење буде праћено призивањем Имена Свете Тројице.
Такође, следећи светом и равноапостолном Дионисију, који каже: „Онај који
долази међу нас, пошто свуче сву одећу погружава се три пута у крстионицу у
којој е вода и освећено уље, уз призивање Пресвете Тројице, затим се запечаћује
Боготоворним миром, и одмах потом постаје учесник у тајанственом чину
Евхаристије!“ Следећи такође Другом и Петошестом Васељенском Сабору који
наређују да они који нису крштени троструким
погружењем и појављењем из воде, или при сваком појављењу није призвана
једна од Божанских ипостаси, већ су крштени другачије, имају се сматрати
некрштенима када приступају Православљу.
Ми стога, следујући овим светим и Божанским правилима,
држимо се крштења јеретика имају одбацити и избегавати са гнушањем – будући да
нису правилна и да су страна Божанским уредбама, тј. бескорисна вода која, по
речима светих Амвросија и Атанасија Великог, не даје освећење, нити уопште
користи у очишћењу грехова. Оне који приступају у Православну веру из лажног
крштења ми примамо као некрштене и без опасности их крштавамо, по апостолским и
саборским канонима на којима је света, Саборна и Апостолска Црква, заједничка
мајка свих нас, чврсто изграђена.
Овим нашим заједничким решењем и одлуком, ми
запечаћујемо овај наш Томос, који је у сагласности са апостолским и саборским
одлукама, потврђујући га нашим потписима.
У години спасења 1756.
КИРИЛО, Божијом
милошћу Архиепископ Константинопоља (Новог Рима) и Васељенски Патријарх
МАТЕЈ, Божијом
милошћу Папа и Патријарх великог града Александрије и судија васељене
ПАРТЕНИЈЕ,
Божијом милошћу Патријарх светог града Јерусалима и целе Палестине
Извор: "Ревнитељ" бр. 3, стр. 21-23
