Константин Сљепинин
Како се именују Свети
Анђели - то су бестелесни духови, служитељи Божији и гласници Његове воље. Најстарији у анђелском свету је архистратиг Михаило (прославља се 21. новембра)[1].
Људи користе разне путеве да би угодили Богу. Отац небески свакога обдарује талантима, колико је то потребно, и од свакога прихвата труд у славу Његову. Црква прославља угоднике Божије у разним чиновима.
Пророци - људи који су од Бога добили дар проницања будућности, који свету обзнањују путеве Његовог промисла. Најпоштованији пророци су: Илија (помен 2. августа), Јован Претеча (помен 7. јула, 11. септембра). Познате су и жене – пророчице, на пример, праведна Ана (помен 16. фебруара).
Апостоли - ученици Христови, који су га следили у време Његовог јавног служења и који су касније раширили Његову веру по свету. Апостоли Петар и Павле (помен 12. јула) називају се првоврховнима.
Равноапостоли - то су они светитељи који су се, алично апостолима, потрудили да у хришћанску веру обрате читаве земље и народе. Такви су крститељ Русије, кнез Владимир (помен 26. јула), велика кнегиња Олга (помен 24. јула), цар Константин и царица Јелена (помен 3. јуна).
Светитељи - то су патријарси, митрополити, архиепископи и епископи који су светост достигли неуморном бригом за своју паству и за очување православне вере од јереси и раскола. Међу мноштвом њих, у руском народу су најпоштованији свети Николај (помен 19. децембра и 22. маја), св. Василије Велики, св. Григорије Богослов и св. Јован Златоусти (заједнички помен 12 фебруара, празник Света Три јерарха), московски патријарси Петар, Алексеј, Јона, Филип, Јов, Ермоген и Тихон (заједнички помен 18. октобра).
Преподобни (они који су се уподобили, тј. постали слични Господу) – то су они свети људи који су се прославили у монашком подвигу. Они су, постом, молитвама и трудом у својим душама изградили велике врлине – смирење, целомудреност, кроткост. Готово да се сваки манастир прославио пред Богом неким светим угодником. Руси су посебно привржени преподобном Сергију Радоњешком (помен 18. јула и 8. октобра) и Серафиму Саровском (помен 15. јануара и 1. августа). Међу светим женама, најпознатија је преподобна Марија Египћанка (помен 14. априла).
Мученици - међу светим људима, они представљају већину; називају се тако јер су претрпели страдања и смрт имена Христовог ради, због праве вере и због одбијања да служе идолима. Они, који су претрпели посебно сурове муке називају се великомученицима. Међу њима су свети исцелитељ Пантелејмон (помен 9. августа), свети Георгије Победоносац (помен 6. маја), света Варвара (помен 17. децембра) и Катарина (помен 7. децембра). Свештеномученици су они који су примили мученичку смрт будући у свештеничком чину, а преподобномученици они који су мученички пострадали будући у монашком постригу.
Исповедницима Црква назива оне који су много пострадали Христа ради, али су избегли мученичку смрт.
Благоверни цареви и кнежеви су од Бога добијену величину и богатство користили за милосрдна дела, за просвећење народа и за очување народних светиња. Међу њима су свети Александар Невски (помен 12. септембра и 6. децембра) и св. Димитрије Донски (помен 1. јуна).
Бесребреници су имали дар исцелења, која никоме нису наплаћивали. Такви лекари били су свети Козма и Дамјан (помен 14. јула).
Христа ради јуродиви - претварали су се да су безумни и трпели увреде од своје околине, истовремено разобличујући људске пороке, уразумљујући властодршце и тешећи страдалнике. Једна од њих је и света Ксенија Петроградска (помен 6. фебруара).
У Русији се посебно поштују и страстотерпци, који су пострадали од руку убица и злочинаца. Тако су први руски свеци били кнежеви-страстотрпци Борис и Гљеб (помен 6. августа).
Људи који су у свету водили изузетно богоугодан живот називају се праведнима. Црква таквима назива свете Јоакима и Ану (помен 22. септембра), Захарија и Јелисавету (помен 8. јула), светог Јована Кронштатског (помен 2. јануара).
НАПОМЕНА:
[1] Датуми помена светих у Православној цркви дати су по новом (тј. грађанском) календару.
Са руског превела: Антонина Пантелић
Извор: Константин Сљепинин: Азбука Православља - руковођење онима који су приступили вери, СПЦО Линц, Аустрија
