Парохија св. Саве у Београду

Одговори Епископа Фотија Маратонског на питања у вези присаједињења Заједнице Супротстављених Цркви ИПХ Грчке

У отвореном писму, објављеном 11. априла 2014. године, поставили смо 8 питања у вези сједињења између Истински Православне Цркве под Калиником Атинским и Синода Супротстављених. Епископ Фотије Маратонски је управо одговорио на ова питања на грчком језику. Овластио нас је да их објавимо. Ево одговора:

- Да ли документ[1] дозвољава Истински Православним Хришћанима да верују да постоји светотајинска Благодат унутар тзв. „светског Православља“?

ОДГОВОР бр. 1: Не. То је једноставно љубазан начин да се то каже, тј. да не постоји светотајинска Благодат унутар „светског Православља“[2], узимајући у обзир пастирске околности. Видите такође и односни коментар матејевског брата Василија на крају одговорâ.

Ако је одговор „да“, онда то отвара Пандорину кутију са читавим редом противречности:

- Јер је у супротности са исповедањем Цркве, која не признаје светотајинску Благодат јеретика и сходно томе подвргава оне који имају такав погрешан став канонским епитимијама. Шта ће се десити ако сада неко изјави да на основу црквеног документа и на основу горе поменуте нејасне фразе[3] верује да постоји светотајинска Благодат унутар „званичног Православља“? Да ли ће бити могуће да буде рашчињен, ако је епископ, или да буде одлучен, ако је мирјанин, на основу 46. канона светих Апостола? (ПИТАЊЕ бр. 2)

ОДГОВОР бр. 2: Већ је речено, да је одговор на прво питање НЕ. Сада, ако неки клирик јавно изјави да верује да постоји светотајинска Благодат у тзв. „званичном Православљу“, треба да буде позван да одговара пред надлежним Црквеним Судом.

- Јер је у супротности са анатемом РПЗЦ против екуменизма, која искључује из Цркве оне који мисле да постоје дејствене Свете Тајне изван Цркве. Да ли се трпе, или ће се трпети верници у Цркви ИПХ који верују да постоји светотајинска Благодат у тзв. „званичном Православљу“? (ПИТАЊЕ бр. 3)

ОДГОВОР бр. 3: У истом еклисиолошком документу постоји изричита изјава у § 3 VI 3 да: „Примена икономије приликом примања јеретика и расколника у црквено општење, ни на који начин не значи да Црква признаје валидност и постојање оних светих тајни, које се врше изван Њених канонских и харизматичних (благодатних) граница“,а у фусности бр. 38 грчке верзије на једноставнијем језичком облику стоји: „„Канонске и харизматичне (благодатне) границе Цркве“ – „канонске границе“ се одређују помоћу догмата и светих канона Православне Цркве (види фусноту бр. 26, „Канонски“), а „благодатне границе“ се одређују углавном помоћу Светих Тајни, преко којих делује Благодат Божија на верне. У Православној Цркви се ове две границе не раздвајају, већ се подударају. Навођење тих граница на овом месту бива управо зато да би се нагласило њихово подударање, с обзиром да екуменисти сматрају да су благодатне границе Цркве шире од Њених канонских граница, тј. признају светотајинску благодат и у разним јеретичким заједницама (види претходно, у овом тексту, поглавље II, 2 и 11).“

- Јер је у супротности са енцикликама из 1935, 1950. и 1974. Цркве ИПХ Грчке, које проповедају одсуство светотајинске Благодати у [новокалендарској] Грчкoj Цркви. Заиста, нови еклисиолошки документ одлучује да не чини никакву јасну изјаву о безблагодатности у тзв. „званичном Православљу“, остављајући (како се чини) могућност да се верује да постоји светотајинска Благодат у тзв. „званичном Православљу“. С обзиром да државна Црква Грчке припада тзв. „светском Православљу“, да ли нам сада [овај документ] допушта да верујемо да државна Грчкa Црква задржава некакву светотајинску Благодат, што је у потпуној супротности са енцикликама о вероисповедању из 1935, 1950. и 1974 ? (ПИТАЊЕ бр. 4)

ОДГОВОР бр 4: Наравно да су ове енциклике на снази. Штавише, током заседања Светог Синода јерархије прошлог априла: „5. Било је потврђено да остаје, као што је било одлучено на Синоду јерархије прошлог септембра, да се Календар за 2015. годину посвети Исповедању тројице јерараха из 1935. године и оснивању Светог Синода Цркве ИПХ Грчке, а неки детаљи у издању су усклађени.“

- Ако ове вероисповедне енциклике из 1935, 1950. и 1974. важе, онда је одсуство (светотајинске) Благодати у државној Грчкој Цркви потврђено. Али, да ли је, осим конкретног случаја Грчке Цркве, могуће на другим местима у тзв. „званичном Православљу“ постојање светотајинске Благодати? (ПИТАЊЕ бр. 5)

ОДГОВОР бр. 5: Понављам да енциклике из 1935, 1950. и 1974. године, као и она из 2002. године важе. Чињеница да се односе на новокалендарску цркву (јер су се са тим проблемом суочавали Истински Православни Хришћани на грчким просторима) је један недостатак, у вези кога смо сада позвани, да га покријемо (=допунимо) новим одлукама које неће да се ограничавају само на уско грчке оквире. Према томе, одговор на 5. питање је НЕ.

- Ако је одговор ДА, да ли је новокалендарство у Грчкој толико другачије од новокалендарства у Константинопољу, Румунији, Антиохији, Александрији, Финској и Чешкој, тако да можемо да оправдамо постојање светотајинске Благодати унутар тих цркава „званичног Правосавља“? (ПИТАЊЕ бр. 6)

ОДГОВОР бр.6: Одговор на прошло питање је био НЕ, према томе одговарање на питање бр. 6. је сувишно.

- Јер је у супротности са анатемом из 1987. против, сада покојног, Кирпијана Филијског, због тога што је он признавао светотајинску Благодат унутар државне Грчке Цркве. Опростите, ако нисмо добро разумели анатему. Да ли постоји противречност између анатеме против Кирпијана и новог документа? (ПИТАЊЕ бр. 7)

ОДГОВОР бр. 7: Као прво, покојни Митрополит Кипријан НИКАДА није био анатемисан. Била је наложена епитимија рашчињења 1986. године (објављена 1987. године у „Гласу Православља“ ), јер, као што тамо пише: „Да се рашчињени Митрополит Кипријан само одвојио од Цркве и изоловао само у своме манастиру, Свети Синод би наставио да трпи, увек се надајући његовом повратку, као што чини и у вези других одвојених епископа...“, а мало ниже наводи разлоге за рашчињење, тј: „оснива у разним местима своје расколничке парохије, заводи људе и чак и рукополаже огроман број епископа, (...)“ (бр. 811, јануар-фебруар 1987, стр. 23, други ред).

Јасно је да је епитимија била наложена зато што је Митрополит Кипријан извршио рукоположења епископа и основао свој Синод.

- Да ли бисте могли да нам богословским детаљима објасните под каквим условима сте служили парастос (панихиду) за покојног Кипријана, с обзиром да је скончао ван Цркве. (ПИТАЊЕ бр. 8)

ОДГОВОР бр. 8: С обзиром да су наследници Митрополита Кипријана прекинули своје одвајање из 1984. године и укинули свој Синод Супротстављених, извршивши личну жељу самог преминулог, било је могуће укидање епитимије наложене под бројем 5/1986 из одлуке 5/18.11.1986. Синодског Суда за епископе. Вреди видети релеванто обавештење одлука Синода:

http://ecclesiagoc.gr/index.php/anakoinwseis/459-anakoinwsis-apofasvn-i-s-i-2014-3-18

Слично укидање епитимије рашчињења се десило и у случају Архиепископа Авксентија. У старијим временима, могу да наведем пример анатеме против српског цара Стефана Душана, неканонски начин проглашеног патријарха Јоаникија и свих који су општили са њима, од стране Синода Константинопољске Патријаршије 1353. године. Двадесет година каније анатема је била скинута и прочитане су биле разрешне молитве над Душановим и Јоаникијевим гробом.

https://sites.google.com/site/bishopphotios/home/ekklesiastika-dokimia/hoignesioiorthodoxoichristianoitesserbias/4-ho-anathematismos-epi-stephanou-dousan

У наставку цитирам један коментар, који је написао драги матејевски брат, који живи на Кипру, у објави на једном блогу, у вези светих тајни новокалендараца:

„Драги Николаје,

Када сам био млађи и живео у иностранству, новотари екуменисти су ме питали, са циљем да ме ухвате у замку:

– Да ли ми имамо Свете Тајне или не?

Одговорио сам:

– Умете ли да читате?

– Да, умемо.

– А каноне и Предања Цркве знате?

– Да, знамо!

– Онда имам следеће да вам кажем: Иако сам грешник, Благодат Божија ме је сачувала да се не одвојим од Истине Христове и да не скренем удесно или улево и знам да имам Свете Тајне. Али ви који сте променили пут, с обзиром да умете да читате, прочитајте шта кажу канони и Предање Цркве о вашем случају и донесите свој закључак.

Мислим да није ни корисно ни паметно да се ИПХ свађају међу собом и да се баве светим тајнама или не-тајнама новокалендараца (=да ли новокалендарци имају Свете Тајне или не). Апостол каже: „Јер што да судим и онима који су напољу? А онима који су напољу судиће Бог“ (1. Кор. 5, 12-13).

Ми смо их предали Милости Божијој, а Он зна да ли ће да их трпи, како ће да их трпи и колико ће да их трпи. Ми нисмо управитељи Милости Божије. Ми имамо обавезу, као они који сматрају сваку новотарију као наговор ђавољи, да не презремо „предану веру“ ни за једну јоту или цртицу.

Најбитније је, дакле, да наставимо са добрим почетком (начелом) који је постављен, тј. да се ујединимо уопште сви ИПХ под једним православним Исповедањем Вере, помоћу кога ћемо бити доследни, следећи заједничку линију, а у наставку да сазовемо Свеправославни Сабор, који и јесте званична уста Цркве и који ће да донесе званичне формулације о онима који су скренули и удаљили се од светоотачког благочешћа (=од Вере Отаца).

Али до тог тренутка, не можемо да имамо никакво општење са њима у Светим Тајнама и молитви, да не би постали на тај начин „учесници у туђим гресима“, исповедајући да одбацујемо и пљујемо (=гнушамо се) на календарске новотарије, њихов екуменизам и новоизмишљено крштење, или боље рећи - обливање.

Од оног малог што знам, мислим да су тако чинили и свети Оци у односу на јеретике. Одмах и истог тренутка су прекидали општење са јеретицима, чекајући сазивање надлежног органа, тј. Васељенског Сабора, не да би сазнали и да би одлучили да ли је злославље јерес, већ да би кроз званична уста Цркве биле изражене све званичне објаве и формулације о исправним догматима и да би се званично изразила осуда јеретика.

Треба нагласити да су на таквом Сабору учествовали само Православни.

Опрости, са љубављу у Христу, грешни слуга Божији, Василије.“