Под духовном јурисдикцијом Свештеног Синода
ЦРКВЕ ИСТИНСКИ ПРАВОСЛАВНИХ ХРИШЋАНА ГРЧКЕ (Цркве ИПХ Грчке)
под Његовим Блаженством Архиепископом Атинским и све Грчке г. г.
Калиником

20.05.2014.

Свети Јован Кронштатски
Без Хлеба Господњег нема живота
Након службе оца Јована у Санкт Петербургу

Свечано савршивши Божанствену Литургију у свом Свето-Јованском манастиру, отац Јован је надахнуто проповедао бодрећи сестринство и многобројне богомолитеље који су дошли да се причесте Светим Христовим Тајнама из руку дубоко поштованог пастира.

Ја сам хлеб живи који сиђе с неба, ако ко једе од овог хлеба живеће вавек, у хлеб који ћу Ја дати тело је Моје, које ћу Ја дати за живот света (Јн.6,51).


Навео сам вам, драга браћо и сестре, ове речи Господа нашег Исуса Христа, Који је рекао да је Он Сам - хлеб који је сишао са неба, и то какав хлеб, да ко једе од њега неће умрети него ће живети заувек, такав хлеб, да ко једе од њега неће умрети него ће живети заувек, такав хлеб, који треба јести да би се живело и то живело вечно. Чудесне речи, пуне бесконачне љубави и доброте, што показују бесконачну моћ Онога Који их говори. Какав је то хлеб? Зашто је неопходно да се једе? Хлеб који вам Ја дајем то је тело Моје, које дајем за живот света - вели Христос. Дакле, по речи Христовој: небеска храна коју је неопходно јести, то је тело Његово, а небеско пиће које је неопходно пити, то је крв Његова. Господ као Свемогући Творац, благоволео је да Сам сазда Своје тело и вино у Своју крв у утроби Дјеве, да постане савршени човек, не престајући да буде Бог, и до сада благоволи да свемоћним дејством Духа Светога претвара пшенични хлеб у Своје истинско тело и вино у Своју истинску крв. Шта то сила Божија не може да учини? У чему премудрост Божија не може да открије источник спасења? И ми то осећамо, јер после примања Светих Тајни добијамо окрепљење, утеху, очишћење, освећење, обнову, душевни мир, радост, полет срца и смелост.

А ако је Господ истински хлеб, онда ми тај хлеб треба да желимо не само једном годишње, него, по могућству, сваки месец, сваку седмицу, чак и сваки дан. Зашто? Јер то је хлеб насушни за нас, за нашу душу, а пошто нам је насушни хлеб потребан сваки дан, онда и за небеском храном - Телом и Крвљу Христовом - имамо потребу сваки дан. Стога се у молитви Господњој и молимо: „Хлеб наш насушни дај нам данас“. Ту се под хлебом подразумева не само обични пшенични или ражани хлеб, него и Божански Хлеб: Тело и Крв Христова - тај истински насушни Хлеб, тј. онај који служи истинском постојању, истинском животу, који је толико неопходан за живот, да се без њега не може, јер осим тела, за чије је одржавање у животу потребан обичан хлеб, човек има и душу, која је превасходнија и важнија од тела: њој је такође потребна храна; само другачија него телу. Ако свакодневно једемо обичан хлеб, ко ће нам забранити да узимамо и Божански Хлеб? Кад то кажем, мислим на обичај многих људи  да се плаше Светих Тајни, на пример у време болести, као да Свето Причешће служи тобоже само да човека припреми за пут у загробни живот, а не за исцељење душе и тела и за отпуштење грехова. Веома је много оних који се налазе у тој заблуди, оних који су навикли да живе телесним животом, раскошним животом, забављајући се, хранећи своје тело  а не душу, једном речју - сујетним животом, оних који јуре за материјалним добитком, а на Бога заборављају. Њима је страшно и да помисле на сједињење са Источником живота, са самим Исусом Христом. Лично сам био у прилици да код многих видим тај страх, то отуђење себе од животворног и живоносног источника спасења, и чудио сам се, пошто нико и ништа не може донети већу корист и утеху страдалнику од светог Причешћа. Постоје људи који  само по нужди и неопходности приступају примању Светих Тајни једном годишње. То такође није добро, јер свој хришћански дуг испуњавају као под претњом, заборављајући да после Причешћа падају у грехе и да на тај начин, удаљавајући се од Бога, пребивају у смрти, јер греси производе смрт.


Блажени су они који са искреним покајањем и искреним самоиспитивањем често приступају Светом Причешћу! Такви могу да се усавршавају из дана у дан, могу да постану свесни своје грешности и да остатак овог живота употребе за оно за шта нам је он милосрђем Божијим дат - за очишћење и лечење себе од свих грехова кроз покајање и веру.

Зато сам вам и навео те речи спаситељеве: Ја сам хлеб који сиђе са неба. Ако Господ Себе назива хлебом, онда треба што је могуће чешће да се хранимо Њиме, да се хранимо том Божанственом храном за бесмртни живот.

Не кажем да треба да се причешћују сви који су у храму, не, него они који се за то припремају, па ће онда гледајући на њих и други, иначе немарни и лењи према вери, цркви и спасењу душе, да се испуне осећањима побожности.

И слава Богу да у овом светом храму међу вама има причасника који често приступају тој великој светињи, налазећи у њој утеху за душу и здравље за тело. Болно бива на срцу када у многим храмовима ђакон изнесе народу свете Дарове и позове: „Са страхом Божијим и вером приступите.“ - а догоди се да нема никога ко би желео да их прими. За многе је то уобичајен призор ,док је за мене непријатан, јер Господ све позива к Себи и на све хришћане односе се Његове речи: Примите, једите, ово је Тело Моје... Пијте из ње сви, ово је Крв Моја... а код нас данас многи не само да се не причешћују, него још и хуле против Светих Тајни... Такав је Лав Толстој и сви његови следбеници - наша такозвана интелигенција. Ето до каквог су безумља многи дошли! Како ће одговорити Господу када их позове на Свој Страшни суд, или како ће у дан смрти положити рачун за своје речи и поступке. Шта ће они, грешници, у том часу да осете? О, несрећници!

Пазите: какво снисхођење! Јединородни Син Божији је живот Свој положио за нас на крсту, после најтежих мука и страдања које су могли да смисле зли људи! Своје сопствено тело и Своју сопствену крв Он, Милосрдни, ради освећења душе и тела и најтешњег сједињења са Богом, даје вернима у светом Причешћу. Наше је да са смиреном вером и благодарном љубављу примимо те дарове Његове доброте какав представља тајна Пречистог Тела и Крви Његове. Какав чудесни, небески, очишћујући, лечећи и спасоносни дар!

И како ће бити кажњени сви који презиру дарове Божије! А ви сте блажени, мада ме многи зато и коре, но то су неразумни људи, попут оних што кажу да ће сићи са ума човек који се често причешћује. Сматрао сам за неопходно да то кажем, чувајући чистоту Јеванђеља Христовог, како бих вас упозорио на таква лица, која нису окусила и схватила неисповедиво богатство благодати Божије које се крије у највећој Светој Тајни која нам је дарована. Амин.

Извор: Свети Јован Кронштатски: "Господе, име Ти је љубав", Библиотека "Очев дом", Београд.

Блог делује у саставу парохије св. Саве у Београду. У изради је званична страница Цркве ИПХ Србије. До њеног коначног постављања, блог ће вршити и функцију обавештавања свих верника Цркве ИПХ Србије. Након постављања званичне странице, блог ће наставити да делује само као средство информисања парохије у Београду.

Ово је тренутно једина страница Цркве ИПХ Србије, која делује са благословом управљајућег Архијереја. Црква се ограђује од свих страница и група на друштвеним мрежама које се користе Њеним именом или се на било који начин повезују са Њом.

Садржај текстова објављених на блогу представљају ставове самих аутора а не морају нужно представљати и званичан став саме Цркве ИПХ Србије, односно Синода ИПХ Грчке. Званичан став Синода садржан је само у званичним документима самога Синода Цркве ИПХ Грчке.