Под духовном јурисдикцијом Свештеног Синода
ЦРКВЕ ИСТИНСКИ ПРАВОСЛАВНИХ ХРИШЋАНА ГРЧКЕ (Цркве ИПХ Грчке)
под Његовим Блаженством Архиепископом Атинским и све Грчке г. г.
Калиником

04.02.2014.

Протојереј Василије Николајевић
Да ли је допуштено крстити обливањем?

О томе јасно и чисто учи не само „Православно исповедање“ (I део, одговор на 102. питање) него и сами уџбеници богословски и најобичнији катихизис основних школа.

Сваки свештеник мора да зна, да крштење мора бити у свему правилно свршено, јер црква никада није признавала за правилно крштење оно, које није по пропису њеном извршено. Тертулијан каже: „Који нису примили крштење, правилно, сасвим нису крштени (De bapt. c. 15). Пропис цркве, по коме ми морамо свршавати крштење, садржи се у Требнику, који је у рукама сваком свештенику оставимо на страну све друге књиге, па узмимо сами Требник, и на основу онога, што у њему пише, одговоримо на питање. У Требнику дакле стоји, да свештеник изговарајући установљене речи, крштава дотичнога, на koem`do prjgla{enjãj njÝvodÌ ego j voÝvodÌ а на крају Требника има ово правило: SvÌ rejnjk8 ne kre§a<• vo trj pogrÙ`enãÌ, Ðko`e predpjsasÌ. edino ot~e, drÙgoe sºnovje • tretãe svÌtagw DÙha • snce ne tvor<• vo edjno• ta•j¾, da jÝver`ets<“. Као што се види, ово је кратко и јасно: свештеник кад крштава, мора три пута погњурити дотичнога у воду, и ако то не учини, да jÝver`ets<, то јест мора бити свргнут са свештенога чина. Ову казну одређује 50. Апостолско правило, на основу кога је састављено ово правило у Требнику.

Обливањем крштавају – почињући од  XIV века – римокатолици, и то саставља једну од главних тачака, у којима се разликује православна црква од римокатоличке. Узимајући за основу пример Исуса Христа који се крстио погњурењем у Јордану, затим практику св. апостола, који нису крстили обливањем, и најпосле практику свију сљедећих векова, - два велика сабора – православне цркве, и то један руске (1656.) а други свију источних Патријарха (1756.) изрекли су свечану осуду против крштења обливањем, осим Ванредних неких случајева (нпр. болест, оскудица воде итд.). –

Па кад је тако, сме ли који православни свештеник, да уводи у своју парохију римокатолички обичај крштавања обливањем, а да не потпадне осуди свог претпостављеног епископа, који је по канонима дужан одмах да свргне свештенога чина таквог свештеника.

После овога одговор на стављено питање овај је: крстити обливањем најстрожије је забрањено у православној цркви и свештеник, који допусти себи, да крсти дете обливањем, а не трикратним погњурењем, - осим у ванредним приликама, - такав свештеник мора одмах бити свргнут са свештенога чина, и то прво с тога, што је тим повредио позитивни закон цркве, а затим и с тога што таквим поступањем уводи латинске обичаје у поверену му парохију, те тим крчи пут унији.

Извор: протојереј Василије Николајевић, парох иришки, објављено у Истина, 1887. стр. 365. а према Практични свештеник, 1. и 2. свеска, Нови Сад, 1907.
Блог делује у саставу парохије св. Саве у Београду. У изради је званична страница Цркве ИПХ Србије. До њеног коначног постављања, блог ће вршити и функцију обавештавања свих верника Цркве ИПХ Србије. Након постављања званичне странице, блог ће наставити да делује само као средство информисања парохије у Београду.

Ово је тренутно једина страница Цркве ИПХ Србије, која делује са благословом управљајућег Архијереја. Црква се ограђује од свих страница и група на друштвеним мрежама које се користе Њеним именом или се на било који начин повезују са Њом.

Садржај текстова објављених на блогу представљају ставове самих аутора а не морају нужно представљати и званичан став саме Цркве ИПХ Србије, односно Синода ИПХ Грчке. Званичан став Синода садржан је само у званичним документима самога Синода Цркве ИПХ Грчке.