Под духовном јурисдикцијом Свештеног Синода
ЦРКВЕ ИСТИНСКИ ПРАВОСЛАВНИХ ХРИШЋАНА ГРЧКЕ (Цркве ИПХ Грчке)
под Његовим Блаженством Архиепископом Атинским и све Грчке г. г.
Калиником

03.11.2013.

Константин Сљепинин
Како да се правилно прекстимо

„Прекрсти се сине“, тихо је рекла жена средњих година младићу који је стајао поред ње, у тренутку када је свештеник са амвона Јеванђељем осенио оне што су се молили у храму. Младић је истог тренутка, заједно са мајком, правилно и без журбе почео да се осењује крсним знамењем: “У име Оца, и Сина, и Светога Духа“ – једва чујно прошаптале су усне, док је лице младића при том добило свечано-побожан израз.

Како је радостан овакав призор! И како смо, нажалост, често у прилици да видимо нешто сасвим друго – верујући људи, који већ годинама посећују богослужења, неправилно се крсте...

Један маше руком око себе, као да тера муве, други је склопио прсте тако као да самога себе посипа сољу, трећи из све снаге забија прстеу чело као да су ексери. Шта тек да кажемо за ону највећу грешку, када рука не досеже до рамена и спушта се негде испод врата?

Ситница? Неважна ствар? Формалност? Не, ни у ком случају. Још је свети Василије Велики писао: „У цркви све нека буде долично и по реду“. Крсно знамење је видљиво сведочанство о нашој вери. Да бисмо дознали да ли је испред нас особа православне вере или не, довољно је да затражимо само да се прекрсти. На основу тога, како то учини и ако то уопште учини, све ће постати јасно. Да и не спомињемо јеванђелску изреку: Који је веран у најмањем, и у многоме је веран (Лк. 16; 10).

Сила крсног знамења необично је велика. У Житијима светих често наилазимо на казивања о томе како су се демонске обмане развејале након што је на човеку једном изображен Часни Крст. Због тога они који се крсте немарно, ужурбано и непажљиво једноставно радују демоне.

Какво ће крсно знамење бити правилно?

Морају се најпре спојити прва три прста десне руке, што символише јединство Пресвете Тројице. Преостала два прста су чврсто припојена за длан, символишући самим тим силазак Сина Божијег са Неба на земљу (два прста изображавају две природе Исуса Христа).

Овако састављене прсте најпре полажемо на чело, ради освештавања ума; затим на стомак, у област сунчаног (соларног) плексуса – ради освештавања чула, а затим на десно, па на лево раме, освештавајући на тај начин своје телесне силе. Када опустимо руку, начинимо допојасни поклон? Зашто? Зато што смо непосредно пре тога себи представили голготски Крст, којем се онда клањамо. Узгред, присутна је још једна, веома распрострањена грешка, а праве је они који се клањају у исто време док се осењују крсним знамењем. Тако не би требало чинити.

У многим старим уџбеницима Закона Божијег, приликом описивања крсног знамења, каже се да доњи крај крста треба положити на груди. У том случају, крст постаје обрнут и, противно вољи, претвара се у символ сатаниста.

Крсно знамење свуда прати верујућег. Ми се крстимо кад устајемо из постеље и кад се припремамо за починак, крстимо се излазећи на улицу и улазећи у храм. Пре него што једемо, творимо крсно знамење над самима собом, али и над храном коју ћемо јести. Крст Христов освештава све и всја, изато је он за верујуће, који га изображавају на себи, спасоносан и користан.

Извор: Константин Сљепинин: Азбука Православља: руковођење онима који су пронашли веру, Линц - Аустрија

Блог делује у саставу парохије св. Саве у Београду. У изради је званична страница Цркве ИПХ Србије. До њеног коначног постављања, блог ће вршити и функцију обавештавања свих верника Цркве ИПХ Србије. Након постављања званичне странице, блог ће наставити да делује само као средство информисања парохије у Београду.

Ово је тренутно једина страница Цркве ИПХ Србије, која делује са благословом управљајућег Архијереја. Црква се ограђује од свих страница и група на друштвеним мрежама које се користе Њеним именом или се на било који начин повезују са Њом.

Садржај текстова објављених на блогу представљају ставове самих аутора а не морају нужно представљати и званичан став саме Цркве ИПХ Србије, односно Синода ИПХ Грчке. Званичан став Синода садржан је само у званичним документима самога Синода Цркве ИПХ Грчке.