Св. Григорије Палама: Беседа
о вери, изговорена на Недељу Православља
<<< Претходна страна – 2. страна
9. Од превечног и беспочетног Оца исходи и
Дух Свети, Који је сабеспочетан Оцу и Сину, будући надвремен (безвремен) али не
и безузрочан, јер и Он за Свој корен, почетак и узрок има Оца, од Којега
бестрасно и непроменљиво исходи пре свих векова, нераздељив од Оца и Сина као
Онај што од Оца исходи и у Сину по-чива, имајући са Њима несливено јединство и
недељиву разде-љеност. Он јесте Бог и Сам је од Бога; не други као Бог, него Дру-ги
као Утешитељ, као самоипостасни Дух Свети Који од Оца има биће и кроз Сина се
шаље за почетак вечног живота и залог будућих и вечно постојећих добара; и Сам
је узрочник свега што је створено, јер је све у Њему постало. Он је
непроменљиво исти као Отац и Син, изузев по својствима нерођености (као
својства Оца), и рођења (као својства Сина). Син Га је послао на Своје ученике,
тј. Дух Свети се појавио (открио, показао), и у том смислу треба разумети
"слање" Духа Светога: како би другачије био послат Онај Који је свуда
присутан и неодвојив од Онога Који шаље? Стога се Дух Свети не шаље само од
Сина, него и од Оца, и Сам по Својој вољи долази, јер слање или показивање Духа
Светог пред-ставља заједничко дело Оца и Сина и Духа.
10. Он се не показује по Својој суштини,
јер нико никада није видео и објавио божанску природу, него по благодати, сили
и дејству, која је заједничка Оцу, Сину и Духу. Лично својство Свакога од Њих
јесте Његова Ипостас и оно што се о Њој опажа, што представља ипостасну
особину. Њима није заједничко само оно што је непројављено, неизрециво и
непричасно а то је божанска суштина, него и благодат, сила, дејство (енергија),
сијање, непропадљивост и Царство и све оно чиме Бог по благодати општи и
сједињује се са светим ангелима и људима а да при том не бива лишен јединства и
простоте, нити због раздељености и различитости ипостаси, нити због
раздељености и разноликости божанских сила и енергија. Тако ми верујемо у
једног Бога, у једно триипостасно и свемогуће Божанство, и свечано објављујемо
о онима који су такво вером угодили Богу. Одбацујемо оне који не верују на овај
начин него проглашавају своје сопствене јереси, или до краја следе своје
јересијархе. Знајте, браћо, да су рђаве страсти и безбожна учења узајамно тесно
повезани, да представљају извор једно другом и да су узрок оправдане
богоостављености ове врсте људи.
12. Због тога је вера без дела мртва и
неделатна, као што су и дела без вере узалудна и некорисна. Зато је благодат
Духа Светога данас, у ово свето време поста и подвизавања у врлини, сјединила
како похвалу оних који су правилно поучавали речи по божности (тј. православном
исповедању), тако и одбацивање оних чије је учење неправославно. Према томе,
побринимо се и за једно и за друго: покажимо веру кроз дела и кроз веру
задобијмо корист од свога труда.
13. Рђаве страсти и безбожност не само да
припремају једно друго, него су и међусобно слични. То ћу укратко да разјасним
вашој љубави, говорећи о онима који су се појавили у наше време, а размишљају
другачије од нас. Као што је Адам од Бога добио власт да куша од сваког дрвета
у рају па ипак тиме није био задовољан него је, убеђен саветом оне змије,
зачетника зла, јео од јединог дрвета за које му је било заповеђено да га се не
дотиче. Тако је, може се рећи, и са оним добрим даровима Божијим, уистину
достојним Његовој љубави, које је Он пружио свакоме ко жели да им буде
причастан. За ове дарове је, како је неко рекао, карактеристично следеће:
"Обожени ће по благодати бити удостојен свега онога што је Бог, осим
истоветности са Богом по суштини."[1] Постоје, међутим, неки људи који уче
да смо и ми причасни самој надсуштаственој суштини Божијој, и тврде да је се
она (суштина Божија) може именовати на одговарајући начин. Подражавајући ону
змију, зачетника зла, ови људи искварено тумаче и искривљују речи Светих, баш
као што је она (змија) учинила са речима Божијим. Ми смо, међутим, од Господа
примили силу да стајемо на змије и шкорпије и на сву силу вражију и лако ћемо
разорити свако њено лукавство и замку, било да је усмерено против благочашћа
или против благочестивог начина живота. Тако ћемо се у свему показати као
победници и задобићемо небеске и непропадљиве венце праведности у Самоме
Христу, непоткупљивом Судији и Дародавцу Који нам даје награду,
14. а Којем припада свака слава, част и
поклоњење, са беспочетним Његовим Оцем и пресветим и благим и живототворним
Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.
НАПОМЕНЕ:
[1] Св. Максим Исповедник, Таласију, 22,
РG 90, 320.
Извор: Св. Григорије Палама: „Господе, просвети таму моју“
Према: http://www.verujem.org
<<< Претходна страна – 2. страна
