Св. Игњатије Брјанчанинов: О
читању Јеванђеља
<<< Претходна страна – 2. страна
Ко произвољно објашњава Јеванђеље и све Писмо:
тај самим тим одбацује његово тумачење од светих отаца, Духом Светим. Ко
одбацује тумачење Светог писма Светим Духом: тај, без сваке сумње, одбацује и
само Свето писмо.
И тако реч Божија, реч спасења, за њене дрске
тумаче постаје задах смрти, мач са две оштрице, којим они кољу сами себе на
вечну погибао (2 Пт 3, 16; 2 Кор 2,15-16). Њиме су се убили на вечност
Арије, Несторије, Евтихије и други јеретици, који су произвољним и дрским
тумачењем Писма упали у богохулство.
На кога ћу погледати? На невољнога и на онога
које скрушеног духа и ко дркће од моје ријечи (Ис 66,2), говори Господ. Такав буди у односу
на Јеванђеље и Господа, који је присутан у њему.
Напусти греховни живот, напусти земаљске
привезаности и насладе, одрекни се своје душе, и тада ће Јеванђеље постати
доступно и разумљиво за тебе.
Ко мрзи живот свој на овоме свијету, рекао је Господ души за коју
је, после пада, грехољубље постало као да је природно као да је живот - сачуваће
га за живот вјечни (Јн 12,25). За онога ко воли своју душу, за оног ко се
не одлучује на самоодрицање, Јеванђеље је затворено: он чита слова, али реч
живота, као Дух, за њега остаје под непровидном завесом.
Када је Господ био на земљи у пресветом телу -
многи су га видели, и уједно нису видели. Каква је корист када човек гледа
телесним очима, које су му заједничке са животињама, а очима душе не види ништа
- умом и срцем? И данас многи свакодневно читају Јеванђеље, а никад га нису
читали, и уопште га не познају.
Јеванђеље, рекао је неки преподобни пустињак,
чита се чистим умом; а схвата се по мери испуњавања његових заповести на самом
делу. Али тачно и потпуно откривање Јеванђеља не може се стећи сопственим напорима:
то је дар Христов.[2]
Дух Свети, који се усели у Свог верног и
истинског слугу, чини га и савршеним читаоцем и истинским испунитељем Јеванђеља.
Јеванђеље је приказ особина новог човека, који
је Господ са неба (1 Кор 15,47). Т^ј нови човек је - Бог по природи.
Свој свети нараштај људи, који верују у Њега и преображавају се према Њему, Он
чини боговима по благодати.
Ви који се ваљате у смрдљивом и грозном блату
грехова, пронађите насладу у Њему! Подигните ваше главе, погледајте на чисто
небо: тамо је ваше место! Бог вам даје достојанство богова; а ви, одбацујући то
достојанство, бирате себи друго: достојанство животиња - и најнечистијих. Освестите
се! Оставите смрдљиво блато; очистите се исповедањем грехова; умијте се сузама
раскајања; украсите се сузама умиљења; подигните се са земље, узиђите на небо:
тамо ће вас узвести Јеванђеље. Док свјетлост имате - Јеванђеље, у ком је
сакривен Христос - вјерујте у свјетлост, да будете синови свјетпости - Христа
(Јн 12,36).
НАПОМЕНЕ:
[1] Житије Пахомија Великог, Vies
des Peres des deserts d' Orinet par le R. P. Michel - Ange - Manin. Јеванђеље
је напамет знао и свети Тихон Вороњешки.
[2] Преподобни Марко Подвижник, О
духовном закону, гл. 32, Доброшољу/Je, том 1.
Извор: Свети Игњатије Брјанчанинов: „Аскетски
огледи“, Београд, 2006.
Према: http://www.svetosavlje.org
<<< Претходна страна – 2. страна
