Митрополит Јеротеј (Влахос): Антихрист и помазање (2. страна)
Хришћани једино помоћу дејства Помазања, које су
примили од Бога, и које дејствује у њиховим срцима, могу да познају истините
Пророке и разликују их од лажних пророка, а Христа од Антихриста.
3. О помазању Светога Духа, које се именује печат, говори
апостол Павле. Тачније, у својој Посланици Коринћанима пише: „А Бог је Онај Који нас утврђује с вама у
Христу, и који нас помаза, Који нас и запечати, и даде залог Духа у срца наша“
(2. Кор. 1, 21-22). Овде се на најјаснији начин види да је Бог Тај Који дарује утврђење
хришћанима. Он је Тај Који нас помазује. Помазање се поистовећује са печатом и
савршава га Бог, Који дарује у наше срце залог Духа.
Ако неко истражи и друга паралелна места код Апостола
Павла о томе шта означава залог Духа Светога, шта означава када неко поје химне
и песме духовне у своме срцу, схватиће да је ово помазање – печат, заправо,
умно-срдачна молитва, која представља израз љубави коју човек осећа према Богу.
У таквом човеку, који је примио печат Духа Светога,
написано је Име Христово.
И о томе саопштава Јеванђелиста Јован у своме
Откровењу: „И видјех другога анђела гдје
се диже од истока сунца, који имаше печат Бога Живога, и повика силним гласом четворици
анђела којима бјеше дано да пустоше земљу и море, говорећи: Не кварите земље,
ни мора, ни дрвећа, док не ставимо печат слугама Бога нашега на чела њихова. И
чух број обиљежених печатом: сто и четрдесет и четири хиљаде оних са печатом из
свију племена Израиљевих“ (Откр. 7, 2-4). Овде се најјасније види да је анђео,
који је имао „печат од Бога Живога“, запечатио слуге Божије на њиховим челима.
Паралелна места се налазе и у другим главама Откровења:
„И видјех, и гле Јагње које стајаше на
гори Сиону и са Њиме сто четрдесет и четири хиљаде, који имаху Име Његово и Име
Оца Његовог написано на челима својим“ (Откр. 14, 1). Наиме, спасени који
стоје заједно са Јегњетом - Христом, имаху Име Христово и Његовог Оца написано на
својим челима. И као што се, у наставку говори, они певаху „песму нову“ пред престолом Божијим, чији
су садржај знали само они. Према томе, запечаћење хришћана Именом Христовим и Оца
Његовог, повезано је са „песмом новом“,
тј. умном молитвом, коју не знају они људи који немају опит тог стања.
4. Све ово означава да смо преко Свете Тајне
Миропомазања, која је повезана са Светом Тајном Крштења, примили дар Духа Светога
у срца преко запечаћења удова нашег тела, када је свештеник говорио: „печат
дара Духа Светога, амин“. Ово помазање у срцу делује као просвећење ума, као
надахнуће, као љубав према Богу, као молитва, као нада на вечни живот, као
залог Духа. Исповедање мученика и мучеништво које следи је дејство Светога
Помазања, помоћу кога бива Боговиђење, због тога и мучеништво светих не
представља питање логичког расуђивања, чулног узбуђења и раздражујућег дејства (енергије),
већ плод боговиђења - обожења.
Али када чинимо неки грех, тада помазање које обитава
у дубини срца, поново почиње да дејствује преко покајања. Заправо, покајање, које
се исказује као расположење да се промени живот, као љубав према Богу и као
молитва, представља поновно дејствовање благодати Светог Помазања. Такође, то
помазање поново дејствује помоћу умно-срдачне молитве, која представља „песму нову“, коју поју препорођени Духом
Светим.
Али када се човек одриче Христа, напушта Православну
Цркву и прихвата друга исповедања - јереси и религије, тада он губи овај дар, и
да би се поново вратио у Православну Цркву, мора поново да прими помазање
Светога Духа преко Свете Тајне Миропомазања.
Према томе, црквени пастири не треба да говоре само о
Антихристу и његовим претечама, већ углавном, и пре свега, треба да помажу
хришћанима да живе на такав начин, да у њима дејствује благодат Крштења и
Миропомазања, чувањем Христових заповести и догмата, православним начином
њиховог живота, покајањем и унутрашњом умно-срдачном молитвом, јер ће на тај
начин моћи да разликују дејства (енергије) Христове од дејстава (енергија)
Антихристових. У супроном ће бркати нетварне и тварне енергије и, што је
најгоре, сматраће да су енергије Антихриста заправо енергије Христове, и
обрнуто. Ово разликовање образује православно пастирство. И његова суштина је
тзв. исихастичко предање.
Они који ће бити удостојени да буду помазани у срцу
Духом Светим, тј. да напишу на срцу Име Јагњетово из Откровења и Његовог Оца,
избећи ће печат апокалиптичке звери и њеног оца, а такође ће избећи и његове
претече.
То је суштина православног пастирства, које је повезано
са исихастичким предањем Цркве. Због тога је од великог значаја чување
православног монаштва. Свака измена исихастичког духа у православном монаштву
олакшава претечама антихриста да врло лако врше своје дело и прелешћују људе.
Извор: "Εκκλησιαστική Παρέμβασις"
Ιούνιος, 2006.
