Под духовном јурисдикцијом Свештеног Синода
ЦРКВЕ ИСТИНСКИ ПРАВОСЛАВНИХ ХРИШЋАНА ГРЧКЕ (Цркве ИПХ Грчке)
под Његовим Блаженством Архиепископом Атинским и све Грчке г. г.
Калиником

13.02.2013.

ТОМОС
Свете Цркве Христове,
која држи свето крштење дано од Бога
и осуђује разна крштења вршена од јеретика.

Од многих средстава кроз која се ми спасавамо, спојених узводећим степенима у једно, и повезаних истим циљем, прво је свето крштење предано од Бога светим Апостолима. Оно је такво, да без њега сва друга немају дејство (јер, ако се неко не роди водом и духом, каже Он, не може ући у Царство Небеско). Било је потребно и заиста неопходно да се установи рођење различито од првог рођења, које доводи човека у овај смртни живот, тајанственији начин – који нити почиње нити се завршава у покварености – кроз који би нама било могуће да следимо Извршиоца нашег спасења, Исуса Христа. Јер вода и крстионица постају мајчина утроба, и оно што је од ње рођено постаје њеним дететом, као што Златоусти говори. И Дух који се уздиже над водом врши дејство Бога који обликује заметак. И као што се Господ, након полагања у гроб, после три дана вратио у живот, тако и верни, покривени водом уместо земљом, троструким погружењем оличавају на себи благодат тридневног васкрсења. Свесвети Дух, осењујући воду, освећује је да би тело било преосвећено видљивом водом и да би душа могла да прими освећење од невидљивог Духа. Јер, као што вода у котлу прима топлоту ватре, тако се и вода у крстионици енергијом Духа претвара у Божанску силу која очишћава и удостојава усиновљења оне који се овако крштавају. Али, они који се крштавају на другачији начин (кропљењем и поливањем – нап. прир.), уместо да примају очишћење и усиновљење, показују се нечисти и синови таме.

Ево већ три године се поставља питање могућности примања јеретика који приступају нама, тј. њиховог крштења које се врши супротно Предању светих Апостола и Божанских Отаца, и супротно обичају и пропису Саборне и Апостолске Цркве. Божијом милошћу однеговани у Православној Цркви и држећи се канона светих Апостола и Божанских Отаца, знајући једино нашу Цркву као Једну, Свету, Саборну и Апостолску, ми прихватамо само њене Свете Тајне и због тога само њено Божанско крштење. А Свете Тајне јеретика, које су изум покварених људи, нису вршене онако како је Свети Дух наредио светим Апостолима и као што их Црква Христова до данас врши. Тако, знајући их као стране и туђе целом апостолском Предању, ми их се гнушамо заједничком одлуком. Стога, оне који долазе к нама, ми примамо као обесвећене и некрштене следећи заповести нашег Господа Исуса Христа Који је рекао ученицима: Крстите их у име Оца и Сина и Светога Духа, као и светих и божанских Апостола који наређује да се они који приступају крсте са три погружења и појављења (из воде), и да свако погружење буде праћено призивањем Имена Свете Тројице. Такође, следећи светом и равноапостолном Дионисију, који каже: „Онај који долази међу нас, пошто свуче сву одећу погружава се три пута у крстионицу у којој е вода и освећено уље, уз призивање Пресвете Тројице, затим се запечаћује Боготоворним миром, и одмах потом постаје учесник у тајанственом чину Евхаристије!“ Следећи такође Другом и Петошестом Васељенском Сабору који наређују да они који нису крштени троструким погружењем и појављењем из воде, или при сваком појављењу није призвана једна од Божанских ипостаси, већ су крштени другачије, имају се сматрати некрштенима када приступају Православљу.

Ми стога, следујући овим светим и Божанским правилима, држимо се крштења јеретика имају одбацити и избегавати са гнушањем – будући да нису правилна и да су страна Божанским уредбама, тј. бескорисна вода која, по речима светих Амвросија и Атанасија Великог, не даје освећење, нити уопште користи у очишћењу грехова. Оне који приступају у Православну веру из лажног крштења ми примамо као некрштене и без опасности их крштавамо, по апостолским и саборским канонима на којима је света, Саборна и Апостолска Црква, заједничка мајка свих нас, чврсто изграђена.

Овим нашим заједничким решењем и одлуком, ми запечаћујемо овај наш Томос, који је у сагласности са апостолским и саборским одлукама, потврђујући га нашим потписима.

У години спасења 1756.

КИРИЛО, Божијом милошћу Архиепископ Константинопоља (Новог Рима) и Васељенски Патријарх
МАТЕЈ, Божијом милошћу Папа и Патријарх великог града Александрије и судија васељене
ПАРТЕНИЈЕ, Божијом милошћу Патријарх светог града Јерусалима и целе Палестине

Извор: "Ревнитељ" бр. 3, стр. 21-23

Блог делује у саставу парохије св. Саве у Београду. У изради је званична страница Цркве ИПХ Србије. До њеног коначног постављања, блог ће вршити и функцију обавештавања свих верника Цркве ИПХ Србије. Након постављања званичне странице, блог ће наставити да делује само као средство информисања парохије у Београду.

Ово је тренутно једина страница Цркве ИПХ Србије, која делује са благословом управљајућег Архијереја. Црква се ограђује од свих страница и група на друштвеним мрежама које се користе Њеним именом или се на било који начин повезују са Њом.

Садржај текстова објављених на блогу представљају ставове самих аутора а не морају нужно представљати и званичан став саме Цркве ИПХ Србије, односно Синода ИПХ Грчке. Званичан став Синода садржан је само у званичним документима самога Синода Цркве ИПХ Грчке.